Или: (С)нови степени поређења ~ НАПАЉЕН – ПРЕНАПАЉЕН – СПРЖЕН К’О
ПАЈТОС
Много необичан – сан... Ни ружан ни
леп. Уствари, било је у овом сну помало и од ружног и од лепог... Ствар поимања...!
Ето, зато и нисам могао „нормално“ да видим оно шта сањам... Знам, не може се
уз сањање рећи: „да видим...“, већ, прво: „да (за)жмурим...“(?!) Па, како да
зажмурим кад већ недељу дана из костију „истресам (накупљен) страх“!... (Објаснићу!)
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhe7zSXjnBSReua0u3i6yWcPDndgm830i71AgZTY5h74PyUxP1-eJVZnY4sOShe6W75fHqtXk9Fw3uUb4Nvby4uhr9V98vyc8zrEM9VYGcEeZ1csh7h1Vlx0s8m-AISG19-X1Yr_kOO9z1g/s1600/bladiM1a.jpg)
Кад људи не знају добро свој матерњи
језик, онда не могу ни да комуницирају успешно... (Комуникологија, хмм!) Он и Она изађу у чајџиницу... Она наручује
за обоје и тражи чај од „шумског воћа“
(помешани дивља јагода, купина, малина...), али наглашава: „без лимуна, без грејпфурта, без поморанџе, без меда...“. После неколико минута враћа се конобар
„празне тацне“, па ће снисходљиво: „Извините,
нешто баш нисмо успели..., овааај..., да ли може чај без нечег – другог?“. (Доообро, дее, знам да сте ово већ чули (!),
али мало понављања... Идемо даље!)