НИЈЕ ПРАВАЦ СМЕР

(Исти ПРАВАЦ – исти или супротан СМЕР)

Шетам Кнез Михаиловом… Вече је. Испред, на неколико корака, у истом ПРАВЦУ и СМЕРУ, шеткају двојица тинејџера и застајкују код скоро сваког излога. Гледају „начичкан“ излог углавном канцеларијским материјалом. Дискретно „бацим поглед“, на њих, па у ком правцу гледају… Није било тешко закључити, бар на први поглед, да посматрају необичну компјутерску тастатуру подељену на два подједнака дела – леви и десни… Посебно за сваку руку, с једноставно дизајнираном линијом одвајања (да може лако и да се састави, ако затреба!). Гледају они, гледају необичну тастатуру, те ће један (мало темпераментнији):

- Видиш, на овој тастатури је лакше „типкати“, лева половина под леву шаку а десна под десну…, можеш још лакше да поставиш овако раздвојене делове где хоћеш…, па можеш једну половину доле а другу горе…, па напред или назад… Баш ми изгледа да је – лакше!…

Слуша то онај други тинејџер (деловао је мало повученије, скромније), па га „о’лади“ крајње једноставном и лаконском констатацијом:

- Лакше је, само ако – знаш!…

Онај први се мало „покуњи“ и замишљено настави у ПРАВЦУ и СМЕРУ дотадашњег кретања…

*

Мало даље низ улицу, велика продавница техничке робе, у истом ПРАВЦУ и СМЕРУ, још је била отворена. Изложено је било неколико новијих модела телевизора. На екрану једног „тевеа“ најављивачица „временске прогнозе“ (мада, правилно је: прогноза времена) говори, између осталог, како ће током ноћи дувети ветар ПРОМЕЊИВОГ СМЕРА… Сва срећа што ће бити ноћ и скоро сви ће спавати, па нико неће видети то „чудо природе“, како ће ветар дувати час у једном а час у другом СМЕРУ. Помислих: добро је, бар ће ПРАВАЦ бити приближно исти…?!

*

На следећем екрану: модна ревија, раскош и сјај, у неком луксузном хотелу и подугачка модна писта којом се креће СЈАЈНО обучена манекенка, корача до краја писте и окреће се елегантно за 180 степени, настављајући у истом ПРАВЦУ; али нико не коментарише да се то кретање наставља у супротном СМЕРУ, можда је то „транспарентно“ али не са правописне „тачке гледишта“… Из супротног СМЕРА, у истом ПРАВЦУ, креће се већ друга манекенка! Добро је, нису се судариле, замало, јер нису биле на истом „коридору“ (правцу, 'б*м'ли'га!)! Сви су одахнули…

*

На трећем екрану: репортажа са војног аеромитинга. Два борбена авиона прелећу посматраче бришућим летом, један за другим, и нестају високо изнад облака. Након свега десетак секунди појављују се поново. Први лети још брже истим ПРАВЦЕМ, али паника је настала када су посматрачи схватили да онај други сада лети супротним СМЕРОМ… Одахнули су када су након силовитог пролетања кроз димну завесу, обе брзе летелице наставили безбедан и добро увежбан лет, у истом (ширем) ПРАВЦУ – али у различитим (ништа необично) СМЕРОВИМА…!?

*

На екрану четвртог телевизора фудбалска утакмица, Лига шампиона… Ма пусти ме више оне збрке око тога шта је исти ПРАВАЦ, а различити СМЕР! Рекох: „Дај, фудбал!“. Баш у том тренутку – шут, лопта као ђуле полете у ПРАВЦУ стативе гола, одбија се у истом ПРАВЦУ али у супротном СМЕРУ, право на исту ногу истог оног играча који иако прилично изненађен успева да поново снажно удари по лопти која истим ПРАВЦЕМ али сада СУПРОТНИМ смером погађа одбрамбеног играча који се налази на пола пута до гола, у доњи део леђа, и опет се одбија за око 90 степени улево, али на сву срећу одбране те екипе лопта завршава у ПРАВЦУ аута… Утакмица се прекида јер зову доктора да укаже помоћ некоме на централном делу трибине. Убрзо сазнајемо да је спортском коментатору, због недовољног „самопоуздања и несигурности“ изазваних слабим познавањем језика, било – позлило. Сва срећа што је доктор био искусан и добро концентрисан (пажња, нисам рекао: сконцентрисан!), па је тог коментатора лако „ресетовао“: …правац – смер – правац… правац – смер… смер – правац… Али, нови проблем, сад ни доктору није баш све потаман, сустигло га све оно од малопре: пречесте изненадне промене ПРАВЦА и СМЕРА, исцрп'ле га; скоро човек да „колабрира“!...

***

Напољу, на улици, глас млађег мушкарца, „скривеног“ иза повећег букета цвећа, глагољивим полушапатом, помоћу мобилног телефона, нешто „диригује“:

- Добро је, пређи на леву страну улице, добар ти је ПРАВАЦ, настави сада полудесно укосо…, врло добро, сада исправи и настави десном страном…, држи тај ПРАВАЦ…

Већ сви уочавамо прелепу витку младу даму којој су „наредбе“ биле упућиване, како смерно и помало стидљиво, полуобореног погледа, радознало, уз веома вешто скривени осмех, иза пажљиво одабраног ружа за усне, корача све краћим и споријим корацима… Момак с мобилним телефоном, вероватно романтичан кадет Војне академије, још увек „маскиран“ букетом свећа, већ најављује нову „наредбу“:

- Кад кажем: „Стој!“, нагло промени СМЕР кретања, учини то без оклевања, и – потрчи!

Сви гледају у даму, јер момак је због близине толико утишао свој глас, да је сад најважније: како ће Она „разумети“(?!).

У тренутку се нечујно нашао иза ње – „Стој!“ –  И? Делић секунде, и Она се, најбрже што је могла, на високим штиклама, окренула за цео полукруг, и потрчала, у супротном СМЕРУ (али у истом ПРАВЦУ), и нашла се изненада у младићевом чврстом загрљају… И? Пољубацццц!!! А, шминка, нема везе, лако ће Она то поправити, касније…!

* * *

Помислих, само, у животу, увек је важно знати – и ПРАВАЦ и СМЕР! Јер, наравно, све је много много лепше и лакше – ако знаш!