Долази доба године када се помало може
спавати (и) уз полу отворен прозор, не рачунајући комарник и ролетне; и уживати
успављујући се уз – „мирисе“ ноћи. И укусе, и шумове, и звуке...
Да ли сте икада покуша(ва)ли да
будете поета у тренутку успављивања (?), још само када бисте успевали да
забележите, или отргнете написе од снене подсвести, на самим вратима сна. Боље
је то, верујте, од „бројања овчица“. Бар је ново... Или, ипак, можда је боље да
никада (н)и не покушавате! Но, избор је ваш.
Безброј је таквих „поетских“ варијанти
првопојављених речи у низу и „стихова“ без риме; и много „тротачки“. Запис једне
такве „песме из сна“, без накнадних измена, тек да видите како изгледа, избор
је мој, делим с вама:
*
филинг…
меморија… идентично…
бек-стејџ…
видео… кинг-сизе…
имиџ…
презентација… адекватно…
авиони…
глисери… камиони…
мотори… ротори…
колори…
кацига…
лектори… ленгвиџи…
булевари…
авеније… лаганица…
геније…
није… није… није…(!)
џет-сет...
селебрити... трилери...
лајкови...
фејвови... ботови...
кампања...
спотови... избори...
палента... цицвара...
попара...
*
Хммм... Палента (или качамак): мало воде, соли и обичног пројиног брашна...
Мммм... Цицвара: воде, масти (да се
огледаш на површини кад се растопи!), кајмака или путера, крупнијег белог
кукурузног брашна... И, најважније – и за паленту и цицвару – само добро одмерено
мешати, мешати, мешати...
А тек што мирише ПОПАРА... Откуд сад попара у сну?! Ал' нека, нема везе... Има ли
симболике? Шта би то требало да значи? Зар...? Заборавили смо како попара
мирише. Има различитих мириса попаре, небитних разлика, зависи од
преовлађујућих састојака. А, има (и) безброј
начина припремања попаре, опет, зависно од: имајућих елемената у кухињи, од
маште кувара, од искуства, од онога ко је како рецепт упамтио... Млађе
генерације готово да и не знају шта је попара, а још мање како се она припрема.
Заједнички именилац за сваки начин припремања јесте – лако, једноставно,
непогрешиво...
Попара је (увек) јестива. Само наспеш
„два прста“ воде у омању шерпу, посолиш по укусу, додаш најпре кашику домаће
масти (или мало уља), насецкаш три врсте старог хлеба, од два-три дана, најбоље:
полубели, ражени, овсени, црни, бели... Припремиш и мало качкаваља, и неку
врсту сира (најбољи је онај за намаз, лакше се растопи и сједини), може и неки „народски“
зачин. Зашто не и остатак ђеврека, кифле, сомуна, лиснате погачице, сланог
кекса... Исецкаш хлеб или издробиш (шта још имаш) на комаде и комадиће у посебан
тањир, да буде спремно. Сачекаш да вода почне да ври, склониш посуду са рингле
(ватре), и додајеш насецкани хлеб (са све мрвицама!) да би имао времена да упије
довољно воде, и стрпљиво мешаш дрвеном кутлачом. Затим додајеш исецкани качкаваљ,
настављајући равномерно с мешањем да се садржај не би „залепио“ за дно посуде; а
да би се хлеб натопио равномерно најбоље је „превртати“ га у шерпи непрекидно...
Када се сав хлеб натопи додајеш сир и мешаш све док се делимично (према укусу) сједини
са хлебом; важно: покушати да током мешања остане што више хлеба у комаду (а не
много кашасто)... За очи је лепше ако се на крају мешања мало надробе и комадићи
неке тврђе врсте сира, онако по површини, или мало „размацка“ са пар кашикица
павлаке...
За мање од десетак минута попара је
готова и спремна за јело. Ако се у току спремања попаре учини да нема довољно течности
(да је попара сувкаста), најбоље је истовремено загревати у мањој џезви и
„резервну“ количину воде и она се може додавати у свакој фази припреме, по
вољи, укусу, изгледу, искуству, осећају... Пријатно! (Нисам преписао овај једноставан „рецепт“, чуо сам га негде; тек да се
зна... Стога, не замерите ми много на „урбаности“ приликом припремања! Хаах!)
*
Да снови трају минутима и сатима, не
би уопште било проблема. Било би тада у сну места и за паленту, и за цицвару, и
за попару... Али, „доказано“ је да снови трају једва неколико секунди (неколико
је, кажу: четири до седам)... И, замислите, шта се стварно десило, али стварно,
а то може само у сновима: био је то „само“ неодољив мирис доброг бурека, из
пекаре на ћошку, пред зору. Какав „окидач“ за мирис у сањивој ноћи.
П. С.
Ако мислите да нисам доручковао
попару... Варате се! Чак сам за вас и снимио две фотке, да се уверите. Позвао
сам и комшију да попару кусамо заједно, уз јутарњу причу и кафу(ћино)... Мммм...
Једино, (још!) ако ви знате неки бољи – рецепт?! Или, ви ово другачије
називате!
Нема коментара:
Постави коментар