МОЈЕ О МОРУ

ПРЕ*МАШТЕ

Не треба трошити много речи кад деци поменеш море,

јер нико не може да их у њиховим маштањима спречи,

колико само озбиљно о тој теми могу дуго да говоре,

док их слушаш, свака њихова реч разне потешкоће лечи.

*  *  *

ЈА ВОЛИМ МОРЕ

Ја волим море

кад су велики таласи,

јер вода ме диже

и спушта изненада,

час горе час доле.

Ја волим море

и кад су мали таласи,

јер вода помера песак

и непрекидно открива

и каменчиће и шкољке.

Ја волим море

и кад је сунце и по месечини,

јер вода се чудно тад креће,

по један талас, уз плиму и осеку,

тако ми се бар чини.

Ја волим море

и кад рибице пливају око ногу,

јер гледам их нетремице,

помоћу наочара за воду,

приближе се, а ништа им не могу.

Ја волим море

и галебове када ниско лете,

јер пожелим да их нахраним,

протегнем се од главе до пете,

а уживам да их мамим.

Ја волим море

кад људи се плажом размиле,

јер тада има и много деце,

играмо се и у врућем песку,

све су ми игре драге и миле.

Биће још много песама о мору

и колико и зашто га деца воле,

обалом јуре а плићаком гњуре,

час су плиће а час мало дубље,

час су мало доле а час горе...

Јер, деца знају да воле – море!

*  *  *

(Д. П, 2. јун 2016, Неос Мармарас ~ деца кад воле море, она га стварно воле...)

(* фотке: 3. јун '16; Неос Мармарас, Егејско море)

ПОСЛЕ*МАШТЕ

Добро је што ова прича о деци и мору

никад не може бити испричана до краја,

јер дечија машта је и о мору бескрајна,

сваки нови талас доживљаје шири и ваја.