Странице

понедељак, 5. септембар 2016.

МИЛИОНИ МОЈИ МНОГИ


Бити милијардер, овде на Балкану, звучи ми некако надреално. Више спутава него што буди машту. Чак је ни не голица. Скоро одбојно... Али, зато, реч милионер сасвим је нешто друго. Нема никога а да му мало не застане нешто у грлу, макар ваздух у виду удисаја. Одлучио сам да вам мало говорим о „милионима мојим многим“...

Већ бринем како ћете „преживети“ кад вам кажем да сам ја, баш ја, овај ваш блогер – милионер. Реших да и то поделим с вама. Ваљда зато и могу растерећено да вам блогујем, да вам блогопишем „о свему под лупом“, час о једној теми, час о другој, час о трећој... Милионер некако другачије зрачи, пун је самопоуздања, манира, искуства, задовољства, смирености... Све сам то одмах лако видео и препознао на мом великом огледалу. Да!

Мислите, да вам не говорим истину? Да нисам милионер! Да се само мало шалим с вама, јер вероватно сад немам нарочиту идеју о чему да вам пишем. Помишљате, можда, да желим да се мало „вадим“ што сам у претходном тексту себе „окарактерисао“ као олоша. Па шта, и да сам спознао да сам олош, ја о себи могу да пишем и „негативно“, а притом знам да ви много боље од мене већ знате колико јесам олош а колико нисам. Уверавам вас да је мени знатно важније шта ви мислите о мени него шта ја о себи у понеком мојем блог тексту пискарам. Их, иди бегај...! Бре! Уосталом, данас је изгледа знатно боље и значајно уносније бити – олош.

Мада, бити милионер а олош – и иде и не иде! Добро, оставимо сад помињање олоша. Олош..па..олош... Терма! Милионер, брале, то је већ нешто. Не мислим уопште милионер као нешто материјално, већ милионер најпре као особа која појам милионер уме да изнесе на својим плећима, погледом, осмехом, писменом речју, елоквенцијом, проживљеним богатим животним садржајем... Зато и сматрам да милионер природније звучи него милијардер. Милијардер је више саткан од страхова... А, милионер мисаоно цинцулира између динара, злата, девиза, некретнина..., ма, тек ћемо сада о томе. Идемо!

Нисам баш размишљао да ћу једног дана можда постати милионер, али од ране младости повремено бих ухватио себе како о томе сањарим. А, признајте, као да нико и од вас није сањарио о томе да постане – милионер.

Заправо, идеју за ову тему – милионер – добио сам након погледа на статистику мог блога ОсвемуПодЛупом, када сам приметио да је на „Укупном приказу странице“ регистровано преко милион посета, из око шездесет земаља широм света. Тако каже статистика, па сад...

Пошто се, између многих, а сви су ми читаоци веома важни и много ми значе, неко изјаснио да мени ипак „лепше стоји поезија“ него теме „опозиционистичких садржаја“, остатак текста ће бити у виду набрајања, као ређање стихова, али без риме... Остављам вам могућност да заједно „пловимо“ мојим многим милионима, и да уз малу помоћ ваше маште покушате да дочарате на који начин сам „стекао“ моје силне милионе. Чега се прво сетим! Тако можете потпуније и да закључујете о мојем „лику и делу“, и о мојем поимању правог значења појма „милионер“.

*  *  *

Прво бих издвојио милион незаборавних примљених и датих пољубаца...

Милион прочитаних страница књига, скрипата, уџбеника, часописа...

Милион пређених километара друмовима и пругама и шљунковитим речним коритима и пустињским пешчаним динама, и летова небеским плаветнилом; и наутичких миља морима и океанима и подводним дубинама... уз милион литара потрошених нафте, бензина и гаса...

Милион упамћених фигуративних кишоносних облачака који су веома често осликавали небо изнад мене...

Милион пажљиво убраних разних зрелих воћки, лековитог биља, биља за хербаријум...

Милион морских, језерских, речних... таласа, чији су акорди били лепа музика, и за очи и за душу...

Милион успешних новинарских разговора са разним занимљивим људима, написаних новинарских текстова и прилога и репортажа, и начињених фотографија...

Милион укусних залогаја хране на многим меридијанима (почев од чварака!), и одмерених ретких гутљаја пића (приликом наздрављања!) и освежавајућих најразноврснијих напитака...

Милион прикупљених сачуваних сувенира, нумизматичких и филателистичких вредности, значки и значкица, привезака, ситница, написаних и добијених писама и разгледница...

Милион изговорених речи на неопходном енглеском и омиљеном грчком језику, током војно-дипломатских или мировних мисија код нас и у иностранству...

Милион уграђених цигли и блокова и бетона и малтера и црепова и арматуре и цеви и каблова и врата и прозора и керамичких плочица и дрвене грађе...,  у градњи сопствене куће...

Милион лаганих радозналих корака светским метрополама, до њихових знаменитости културе и обичаја и традиција; и уопште – обичних корака...

Милион стројевих корака у војничким чизмама, на војним парадама, увежбавањима, обуци; испаљених метака граната и ракета у мете; одликовања и ордена и диплома и похвала...

Милион шутева фудбалске лопте према голу противника као фудбалер, и звиждука пиштљком током утакмица као фудбалски судија, и вођења екипа као тренер, али и модрица и повреда по телу задобијених у „жару спортске борбе“ док траје фудбалска игра...

Милион мажења и храњења животиња и птица, где год...

Милион брижљиво осмишљених и нанизаних стихова у свим мојим песмама...

Милион лепих погледа „очи у очи“, и искрених руковања, и запажених успутних истовремених „сусрета“ с топлим погледима; и доживљених емоција и емпатије...

Милион додирнутих убраних или поклоњених цветова, и ситних огреботина од њихових бодљи; и опажених непогажених жутих маслачака изниклих у ниском густом зеленилу...

Милион богатства писмених речи и реченица нашег матерњег језика, изговорених у свакодневици или електронским медијима; и написаних у текстовима и књигама...

Милион шумских стабала и крошњи уз шумске стазе, равницама пропланцима и планинама; и крцкања под ногама сувог лишћа и гранчица...

Милион палачинки, крофни, мекика, гомбоца, кифлица, кнедли, кремпита, шампита, сладоледа, сувлакија, гироса, рибљих чорби, бурека, гибаница, пица, ћевапчића, баклава, тулумби, зељаница, ћуфти, сармица, пројица, алви, погачица, ваљушки с тестом, шкољки...

Милион капи зноја, суза (и радосница и свих осталих); непроспаваних ноћи...

Кад би се све сабрало, било би и много милиона динара месечних доходака...

...и још много много тога, да не набрајам баш све...

* * *

Након свега поменутог, ред је да кажем и следеће: У чему нисам – милионер; ни „м“ од милионера?! Није било милиона изражених у флашама жестоких алкохолних пића нити тренутка пијанстава (можда једна флаша кад би се све сабрало у животу!); нити цигарета (ни једна једина у животу!, клоним се дуванског дима!); ни стимулативних средстава и напитака (ни кап у животу!); ни непотребних намерних адреналинских испада (не!!); ни псовки, посебно не Бога не светаца не светог (уз неке ситне уобичајене изузетке!)... и још по нешто, али не баш толико битно...!


2 коментара:

  1. Poštovanje! Gosp.Petrušiću, milion sjećanja isprepletenih. Karike u lancu, poveznice koje život čine ljepšim. Milion poštanskih markica za svaki trenutak gore naveden a koji nosi osmjeh, to je jedna velika zbirka, neprocjenjive vrijednosti! Veliki pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Поштована Милена, кад би многи други људи, као што ми, умели да буду свесни "сопствених милиона", и да о "њима" размишљају на "милионерски начин", их... спознали би - немерљиво! Али, окружује их трка рекорда, материјалног, престижа, себичности, ма... Много ми је драго кад могу овако да с неким разменим обичне топле људске речи, и да упутим - искрен поздрав!

      Избриши