ДВЕ СТОТИНЕ НАСЛОВА

Прво што помислих, поводом двестотинитог наслова на блогу који се назива мојим, јесте да блогопишем углавном о ономе што нико други не пише, а што навире испод моје „лупе“ – о свему под лупом – и да му бар то није мана! Притом, не негирам да има и мана. Но, нећу помињати ни оно што „није мана“ нити оно што „мана јесте“, јер јубилеју не треба у зубе много гледати. А јубилеј бих искористио само као повод да још нешто корисно и „употребљиво“ напишем, и да се одржи леп манир: близак контакт са мојим блог читаоцима.

„Две стотине наслова“ на блогу, више је као оријентир, да се подсетимо колико много се блогодружимо, а то лепо дружење траје две и по године. Практикујем да повремено „провучем“ неки од тих статистичких података, чисто реда величина ради. Некоме можда то подсећање помало и смета, али међу читаоцима има више оних које и такви подаци занимају. (Тако ми се бар чини!) Наравно, ако је одмерено и ако блогер не претерује, јер онда то опасно може да се сматра самохвалисањем, што ми никада није био циљ. (Не и не...!) Не треба заборавити да је овај блог лично мој, да сам и блогописац, и блоголектор, и блогоуредник, и блогоилустратор, и блогоменаџер... – сам себи, и сам свој!

Кап по кап - леденица...
Наслов по наслов - књига...

Надам се да ми не бисте замерили и ако бих сада навео још један занимљив статистички податак, мада, пре бих рекао – географски. Јер, замислите само у колико земаља широм света (упоредници и меридијани) су биле посећиване моје блог странице. Ја сам пријатно изненађен, а надам се да ћете и ви, драги моји блог читаоци, имати стрпљења да о томе мало прочитате. Кад све лепо погледате, биће вам заиста јасно зашто сам поменуо реч „географија“. Земље ћу наводити по приближном редоследу њиховог појављивања у блог статистици (под „читаоци“). Цео следећи пасус јесте само набрајање:

... Индонезија, Вијетнам, Кина, Норвешка, Луксембург, Бразил, Канада, Русија, Немачка, Емирати, Бугарска, Грчка, Македонија, БиХ, Хрватска, Аустрија, Аустралија, Гвинеја, Шпанија, Белгија, Португалија, Пољска, Украјина, Црна Гора, САД, Италија, Јапан, Француска, Румунија, Естонија, Холандија, Шведска, Швајцарска, Словачка, Велика Британија, Словенија, Мађарска, Чешка, Индија, Летонија, Азербејџан, Казахстан, Либија, Тајван, Мароко, Сијера Леоне, Киргистан, Колумбија, Белгија, Јерменија, Јордан, Данска ... Педесетак, до сада. Било их је и неколико с егзотичним именима (острвске земље), али нисам одмах забележио, па...

Мој блог, моја баштица, мој залив, моја колиба..., а колико само још тема и наслова планирам да блогообјавим. Све очекујем да се блог „ОсвемуПодЛупом“ још више устали, да досегне још бољи „тираж“, да савладам још многе техничке зачкољице и препреке, да испод текстова почну да се појављују коментари у још већем броју, да боље одмерим дужину текстова како ови не би на први поглед одбијали читаоце обимом, да сам блог „сазри“ још мало, да... Још много тога: „да...“... Мој блог јесте и моја књига; једна, две, три, четири...

Овуда сам ја прошао...
То су моји трагови у снегу...!

Две стотине до сада објављених наслова сматрам још недовољним за „титулу“ блогер, или за „жанр“ – блог. Најпре „кривицу“ тражим у себи, али сматрам да су и моји блог читаоци могли бити мало ревноснији када је о коментарима реч... Коментари су „чудо“, али изнад свега, они блогописца покрећу да пише још занимљивије и промишљеније и креативније... Но, све то је ствар – избора!

С пете стране (не ни „с једне“, ни с „друге“), многи блогописци још немају свест о снази њихових објављених речи, реченица, текстова..., на друштвеним мрежама. Додуше, има „храбри(ји)х“ који свакодневно износе у „статусима“ своје отворене ставове, примедбе, опаске, запажања..., у нади да ће успети да промене наш свет или појединачну свест.

И, пратим ја многе што предњаче на друштвеним мрежама, пратим их свакодневно из статуса у статус, и читам коментаре, и одговоре на коментаре, и њихове портале... Углавном се слажем с њиховим начином размишљања, али „држим то у себи“, ретко и „лајкујем“. Да.., детаљно их пратим! Препоручујем их и другима у окружењу. Немам проблем ни да им одмах наведем имена, баш овде у наставку, али нека остане на томе да ви верујете мени, и да они на које мислим верују да их редовно пратим. На пример, када бисмо се нашли на кафи могао бих да им препричам скоро све њихове објављене статусе, поготово на Фејсбуку.

Добро "испеци" па блогонапиши...
Све добро одмерено...!

Настављам о „храбрости“ на друштвеним мрежама... Јер, превладава само мисао у мени, да систем у држави јесте такав да на власт поставља људе које тешко да ишта дотиче, па се све оно „наоштрено“ са друштвених мрежа одбија од њихове тврдокорне и осорне и недодирљиве љуштуре. А „љуштура“ им је саткана од (и/или) неспособности, нестручности, неискуства, необјективности, идолопоклонства, неауторитета, некреативности... Многи их називају и знатно краће, речју: „ботови“. А развијају се и опстају од власти до власти, на свим нивоима, зависно колико им се простора остави.

Не, није ово наговештај о чему бих могао блогописати у блиској будућности, јер у оквиру од пет дана између мојих објављених текстова, бирам теме онако како их моја чудесна „лупа“ понуди. Заиста, тек два-три дана уочи објављивања питам моју „лупу“: шта ћемо следеће? То се једино не односи на поезију, јер она наилази спонтано, намеће се сама, и ја јој се само наклоним и прилагодим је мојој оригинално установљеној поетској блог форми (кратак увод, главна песма, кратак закључак).

И, тако... први мој - милион...!

Нисам случајно одлучио да напишем управо овакав блог текст. Пратим много блогова, то чине и други. Или сугеришу да сви који блогопишемо повремено напишемо понешто о свом блоговању, што би и другима могло бити корисно и поучно и инспиративно... Да мало упореде. Али не бих се наљутио ни када би ми неко узвратио да „баш тако као ја“ не би да блогује. Све су то „повратне информације“ које могу да нас мењају – на боље!