ДАМА НА ТРИДЕСЕТТРИ... (2. део)

Да ли је на друштвеним мрежама могућа ЉУБАВ – виртуелно? *...и дугом разменом порука најјачи „адути“ ипак задуго остају „недоречени“, јер изван су – контекста *...погађате, мисли се тачно на: оно што је код „интернеташа“ најдубље скривено и „до грла закопчано“, иза њиховог „јусер нејма“ и „аватара“ *...а што се можда може спознати једино – стварним сусретом – у јави...

*

Чак и виртуелно, у мушко-женским односима, женска је та која знатно чешће прва „навлачи панталоне“. Небитно о којем је „броју обртаја“, на „животном грамофону“ – реч! Једноставно, даме умешније – „пресецају“! Жена одлучно постиже да уместо (мушког) милитантног „праска бомбе“ изазваног сваком недотадашњом „информацијом“ – током одвијања „поодмакле виртуелне идиле“ – наизглед (женски) вешто ублажава „напету“ ситуацију пристанком да радије „гута жабу“. А, мушкарци „умешније“ – „компликују“! (Хаах, баш као и ја сада док ово покушавам...!) Да ли је то „по дифолту“(?), остаје да се промишља. Опречна су мишљења и схватања!

А'ха(!), питаћете се, можда: какве су то „напете ситуације“(?); зашто су „напете...“(?); што би уопште биле „напете...“(?); па, све је то  само „виртуелно“...(!?) ... Ето, нисте још увек довољно озбиљно схватили извесност „могућности љубави – виртуелно“! Како онда човек може од вас да очекује да се и у стварности „затрескате“. Није важна само машта, или већ...?! Као да још не схватате да су нека „правила заљубљивања“ прилично слична – и стварно и виртуелно. Или нисте довољно пажљиво читали 1. део „сна-теме“ или треба што пре да прочитате до краја и овај 2. део, али пажљивије! Или, да проширим, и на 3. део? Изгледа да ћу морати ово последње! (Идемо даље!)

Ону највећу „жабу“ жена свесно оставља за крај. Јер, бори се, нада и верује – до краја! У „виртуелној стварности“ храброст се „претаче“ у друге „системе вредности“. Шта је храбрије: „бацати бомбу“ или „гутати жабу“? Женска је зарад истине у стању да одлучи да „прогута и највећу жабу“, само да би прекинула неизвесност... (Храброст?!) На колико год „обртаја“ била – истина. Она кад сазна каква је истина, зна и како ће „гутати жабу“. Нисам рекао прогутати, знате, те жабе се „гутају“ у трајном времену; краће или дуже, али „гутааају“ се... (Уз „жабу“, „гута“ се и истина.) То знатно отежава, али Она то подноси готово безизражајно.

Нико никога у „виртуелној идили“ не „оптужује“, јер, лажи није било. Друга је ствар што није било ни потпуне истине. Највише је било одлагања. Одлагала би се истина. Одлагала би се ситуација прекида „идиле“. Одлагала би се „нека“ питања... Самим тим и одговори би се проредили и одлагали... „Истина“ вешто бежи у контекст, и тамо се скрива. Истина је углавном „извиривала“ из контекста. Могли су и Она и Он да у сваком тренутку прекину „виртуелну идилу“... Тада би се често појављивало једноставно питање: Зашто? ~ Зашто све ово до сада? Зашто ово сада? Зашто оно од сада? Мање су важна питања: Докле...? Чему...? Како...? Када...? Шта...? Где...? Ко...? ...

„Брзим речима“, дође и тренутак када „бочна“ и сва друга „резонска“ питања пресахну. Виртуелно су се била ређала, ређала, ређала... Преплитала. Уплитала. Исплитала... Покретала их је највише радозналост. Потреба. Употпуњавање. Освежење. Могућност. Разумевање. Исповедање. Савети. Благост. Отвореност... Али, увек се ту појави и нешто „више“. Привлачност. Очараност. Изазов. Авантура. Завођење. Маштање. Замишљање. Освајање. Прихватање... Могу само да замислим колико је требало да буде вешт и мудар виртуелан „администратор сна“, да би све то виртуелно „држао под контролом“... Заиста!

Занимљиво, ако је на почетку „виртуелне идиле“ Она („виртуелна дама“) била у благој „предности“, помињали смо: имала је више „материјала“ за „безброј“ питања; сада Он („господин виртуелни“) има знатнију „предност“, јер „држи у својим рукама“ оних неколико најважнијих одговора. Одговора који су као „бомбе“ и одговора које би (сада већ!) обавезно пратило грозно – „гутање жаба“... Једна „виртуелна страна“ превише је (већ) уложила: себе, наду, веру... И друга „виртуелна страна“ прилично је уложила: искреност, поверење, истину... Од њихових садржаја започетих на „спортском Форуму“, одавно је остала само једна једина тема која се односи на спорт – „фер плеј“. Обоје су је примењивали и у стварном, истицали су често, па зашто би било другачије и у „виртуелном“ животу.

Нагађате, ваљда, све се свело још само на три питања: године, брачни статус, деца... То се досад у „виртуелној идили“ уопште није помињало. У почетку, није, јер било би „пренападно“. Касније, није, јер све се одвијало спонтано и сладуњаво. Продубљивањем „виртуалне идиле“ много тога се било „виртуелно“ поклопило и сложило; настајао је све лепши и лепши „виртуелни мозаик“. Па због тога, ни тада, није!

Недостајало је, ето, још „само“ тих неколико „каменчића“(?!)... Није било (ни) друге, ни треће, ни четврте... Већ, наиђе и време за „бомбу“: три питања а само један обједињени – одговор!? Ако се придржавамо досадашњег начина поређења, онда, отприлике овако: три „жабе“ а једна „бомба“. Или, још једноставније: једна „вееелика жаба“ и једна „бооомба“... Вишемесечна „виртуелна идила“, тада, изненада поприма - оловност; у трену је све „отежало“, занемоћало, обамрло... Олакшање. Пражњење. Пад. Уздизање. Идемо даље!!! (Додао бих још само реч – виртуелно!)

Авај, скоро увек: све што је лепо има и свој крај (народ тако каже!), јер „слутњом неповољно сазнање“ равно је „бомби“.  Онда, дође на ред и неизбежна наговештавана прича о одвратном „гутању жабе“... Јер, лакше је „поднети истину“, и по ко зна који пут изнова „гутати (ту!) жабу“, али још док је „мања“ и лакша за гутање. Него, настављати, одлагати, заташкавати... У недоглед!

Можемо и другачије „диванити“ о виртуелној идили, „анализирати“ шта би кад би (?), како би(?), зашто би(?)... Али, мени се још мало прича о том грозоморном „гутању жабе“, јер тај „животни детаљ“ свако треба добро да промисли и „апсолвира“, и ради себе и других ради. Ред величина је приближан. Ако нисте искусили, или ако не можете да замислите, бар верујте на реч! Најчешћи интимни призор на крају већине „виртуелних идила“ јесте – „гутање (вееелике) жабе“.  То је најчешћа цена „виртуелне идиле“ – и у „сну“ и на „друштвеним мрежама“! Замислите, у дубоком сте сну, сањате шта год, а онда вам неко донесе тек ухваћену жабу и понавља: „Гутај!“... „Гутај!“... „Гутај!“... Па, пробудио би се, све „у шесмаест!“.

Ко није никад „гутао жабу“ тај не разуме ни овакве „виртуелне“ приче. Макар оне биле само снови. Макар само виртуелно... Да стварност ни не помињемо! Емоције су чудо: понесу те, и ако високо „полетиш“, богме, жестоко можеш да „треснеш“... А како прекинути, кад је толико мило, неописиво, незадрживо, равно „трептају“... (Као понекад и у стварности.) Додао бих толико (као) неодољиво сладуњаво, додирљиво, опипљиво..., све до помисли: „Ма нека иде живот...!“... Опције: „е сад је доста“ или „овде ћу се зауставити“ или „време је...“ – не постоје! ... Али, у сновима, или виртуелно, још је теже све то замислити, поготово ако још сањате у „колору“... На пример: уколико човек уместо да „заплива“ само се држи руба обале. Е, ту су слични – јава и сан: да ли се само држимо обале реке, језера, мора, океана, универзума... (Хајде, маштајте и ви мало!)

Да ли вам је сад макар за милиграм јасније, зашто они који никад нису „гутали жабу“– ни у јави ни у сну, ни стварну нити виртуелну – не могу ни да докуче а камоли да разумеју „виртуелну љубав“: без граница, без времена, без простора, без мера, без загрљаја, без додира, без пољупца... Нека их, макар и након сна, нека је ипак „потписују“ (као): „љубав коју су стварно доживели“. Јер, „виртуелна љубав“ је подједнако „снажна“: можда се не мери метром или лењиром, али зато може центиметрима, милиметрима или милиграмима... Виртуелно речено: немерљиво мерљива.

Овде близу, могао би бити крај – и виртуелне приче и сна! Али, прича је (и) баш зато виртуелна, јер траје колико траје и сан; а сан траје, траје, траје... Може у „виртуелној стварности“ грамофонска плоча да се „врти“ на „33“ или на „45“ или на „78“ обртаја. Мада у стварности, грамофон ретко да је још негде у употреби. Штета! Било је романтично...

*
Да постоји наратор, он би сада вероватно рекао: Тек следе занимљиви „виртуелни обрти“, и стварно „искакање“ – и из виртуелног и из сна! Зато, боље, да још мало останемо заједно... (За три дана, следи и 3. део... И, то ће стварно овој теми бити – крај!)