КОМЕНТАТОР НАВИЈА СУПРОТНО

У сусрет фудбалском Мундијалу, у Бразилу.  * Непредвидивих месец дана фудбала.  * У кладионицама – стање редовно!

– Ови спортски коментатори су баш бездушни – каже мој брат, док недавно седи у кладионици и посматра директан пренос на великом екрану. Увек некако испада да када губи и „пада му тикет“, коментатори „навијају“ против њега, и само га додатно нервирају.

Мој брат стави на одабрану квоту да „неће пасти гол у првом полувремену“, а оно већ у седмом минуту – гол, а коментатор ликује, радује се, да може скакао би, као да је једва чекао да неко да гол. Брат се баш изнервирао, „крив“ му коментатор. Баш ти коментатори немају меру и осећај, као да не знају да постоје кладионице и да се неко тамо клади. Па људима тако додатно „стају на муку“.

Вади мој брат из џепа још један уплаћен тикет, да ће „на полувремену бити нерешено“..., добро му иде све до 43. минута, резултат 1:1, ближи се полувреме, кад оно коментатор се опет дере из све снаге, „слави“ вођство домаће екипе, па све објашњава како је постигнут гол који се ретко виђа, а мом брату грашке зноја низ слепоочницу, опет га нервира коментатор који ликује, само тако. Губи „сома и по“, оде му испред носа, а овај (коментатор) нашао да велича гол, стрелца, тренера, екипу, лепо време, нов стадион, зелену траву... Брат да пукне од муке, оде му опет „лака слатка лова“.

Вади он трећи уплаћени тикет где је ставио „три гола у првом полоувремену“, грицка нокте, тај ће га извадити ако остане 2:1, још један минут и плус два минута „зауставно време“. Моли Бога да судија свира крај полувремена, кад коментатор „опали“ нови излив радости и одушевљења, 3:1. Одушевио се човек колико је голова пало у једном полувремену, а не зна да се мој брат јадничак кида од нервирања, што још мора и његове „пристрасне“ коментаре да слуша. Да бар „онај“ има меру, било би му лакше.

Вади мој брат и четврти тикет где је одиграо „четири пара“, утакмице се играју истовремено, ставио све четири „двојке“ (коначне победе гостију). Погађате(?!), није прошло ни петнаест минута другог полувремена падају голови, један за другим – 1:0, све воде домаћини. Коментатор, очигледно, „наклоњен“ домаћим екипама, ликује и одушевљава се сваким постигнутим голом. Један гол доноси домаћину боље шансе за опстанак, други гол доноси екипи две лествице на табели, трећи гол је постигао његов пулен голгетер, четврти компликује стање у горњем делу табеле... За сваки гол има „оправдање“, само што мој брат мора да га слуша и трпи, јер ни један гол му не иде у прилог.

Наравно, брзо згужва тај четврти пропали тикет и одлаже га у џеп од кошуље, и истовремено неприметно вади пети уплаћен тикет, и сву „наду“ полаже у њега. Мука му више од коментатора и од његовог „навијања“, кад све навија „супротно“...

На петом тикету, клађење „уживо“, мој брат ставио „седам плус“, а још увек траје она иста утакмица што му је коментатор „баксузирао и упропастио“ прва три тикета. У овај пети „папирић“ све је положио и уложио, одиграо га баш без везе, насумице, сви би му се чудили да га је показао присутним другарима у кладионици. Посебно баш за ту утакмицу! Коментатор мало-мало па саопштава како и даље падају голови на утакмицама које се играју упоредо: те изједначење, те још убедљивије вођство, те поништени гол због офсајда... Стално нешто саопштава и радује се колико је постигнуто голова на свим стадионима.

Мој брат већ „позеленео“ од баксуза коментатора и његовог (анти)коментарисања. Једва да разабире ко постиже а ко прима голове. Како год успе нешто да докучи, оно само ново нервирање, јер коментатор и даље ликује како су утакмице занимљиве, а мој брат „сахрањује један по један тикет“. Каже, не би му било толико тешко што губи, само да га коментатор толико не „малерише“, и као да му се стално нешто „руга“. Тако је то, кад „неееидеее, неидеее“...!

Није имао живаца, три тикета је већ поцепао и бацио, један је онако згужван заборавио у џепу од кошуље, а с петим, оним са „седам плус“, држећи га у руци изађе из кладионице желећи да се удаљи што брже и што даље. Што даље и од антикоментатора... Погнуте главе оде право кући. Код куће укључи ТВ, телетекс, пронађе на екрану утакмице које су управо завршене, још увек „наглув“ од ликовања „омраженог“ спортског коментатора који му је у кладионици све избаксузирао, гледа, буљи у ТВ, „трепће“ још један резултат, значи завршена утакмица..., не може да верује, на црном екрану ситне бројке – 4:3. Значи, „седам плус“. Прошао тикет! Најзад! Позитивна нула. Извадио га пети тикет. А да је којим случајем измерио крвни притисак, колика би му тек ту била – „квота“!!!

Стварно, ти спортски коментатори баш немају милости, они као да заборављају да постоје кладионице и на хиљаде људи који се кладе, неки добијају а неки губе! Они који добијају и не примећују коментаторове речи, а они који губе, њима коментатори и те како „стају на жуљ“ и нервирају их додатно кад испољавају претерану радост, а тикет управо – „пада“! Није им лако! А можда се и коментатори кладе, па се, заборављајући се, радују ако и они добијају... Али, зар не могу да се мало обуздају(?!), жали се мој брат...

*

За неколико дана почиње Мундијал у Бразилу. У медијима одјекују оптужбе да је у даљој и ближој прошлости било „намештања“ резултата, и да је могуће да та криминална пракса белосветских превараната кладионичара неће мимоићи ни Светско фудбалско првенство 2014. године.

Тамо неки извесни шеф безбедности ФИФА (Светска фудбалска федерација) који се зове Ралф Мучке, обећава да ће покушати да „делују правовремено“, како би предупредили уплив кладионичарских мафиоза. Мало ме буни средње слово у његовом презимену „ч“, јер ако бисмо само ставили наше ћирилично „ћ“, на српском бисмо добили – мућке. Ето, обрни окрени, повуци потегни..., и (иш)чупаће они, већ некако „невероватне“ – КВОТЕ...!!!

*Зато: „Не нервирај се, брате!“...