ФУДБАЛОФИЛ НА КРОВУ

Већина данашњих фудбалских стадиона су „покривени“ или имају какав такав кров бар над „скупљим“ деловима трибина. За ову „полупричу“ довољан би био и кровић, само да га има, а на Мундијалу у Бразилу их баш има, све лепши од лепшег. Згодно: да заштити гледаоце и навијаче од невремена, али и добро скровиште за голубове када престане „гужва и галама“. Ако сте фудбалофил и желите да „изворно“ осетите фудбалску атмосверу, онда најбоље је да дођете на стадион, уместо да утакмицу посматрате из кућне фотеље, или из зоне комфора.

Директно: ја сам фудбалофил, па и фудбалску игру волим да посматрам одозго са „крова“, не „површно“, већ – стручно, тренерски, филигрански... Не никако као онај вицкасти „мачак на замрзнутом крову“, у месецу фебруару, који се углавном ослања на инстикте. Предмети интересовања, мачку и мени, док смо свако на свом „крову“, нису нам ни приближно слични, али страст – он за „игром“ са неком привлачном мацом, а ја за добром фудбалском игром – јесте!

Али, да бисте добро видели „фудбалске ствари“ – на овогодишњем фудбалском Мундијалу, у Бразилу – боље од десетина и стотина видео камера, најбоље је да се сместите повише њих, да се „попнете“ на сам „кров стадиона“. Значи, да посматрате „Мундијал са крова“, директно, висински, директније од директног ТВ преноса; и даље, што даље, од недораслих спортских коментатора који само нервирају, „замајавају“ и ометају... Да се изнад свега тога – издигнете. Још ако имате какав дурбин, доглед или бар добру „лупу“, видећете и оно што камере или намерно не приказују или нису „дорасле“ стручном тренеровом „фудбалском оку“...

Доообро, деее..., знам да нисте баш толико... хмм(!?) Нисам мислио да треба стварно да се пењете на кров стадиона. Ја то рекох онако пежоративно, као бајаги, мислећи на што већу могућност корисних опсервација, пре свега, фудбалске игре. По оној: „Са брега се боље види!“... Филтрирано од многих таблоидних (и иних) фасцинација. А остало, све што спада у категорију „више од игре“, колико се стигне или колико је занимљиво за истинске љубитеље фудбалске игре. Или, колико је интересантно за оне који су „површнији“, јер њима је углавном важно да нешто буде „интересантно“. Не праве разлику између занимљивог и интересантног. Новинар, од нијансе и инстинкта, зна разлику; али, нећу сад још и о томе...

Да се стручан „блог посматрач“ заиста налази на крову стадиона, и да одатле посматра утакмицу, не би се баш осећао сигурним, јер на свакој „мундијалској“ утакмици у просеку „пада по '3+' голова“, што би рекли кладионичари, па се трибине и кров тресу да немаш појма кад ће да те „отресе“. Ови закључци о головима су довољно „транспаренти“, па „лупа за увећавање“ (има и за умањивање!) и није баш неопходна. Можда само за приличан број досуђених пенала (казнених удараца), од којих су неки под сумњом, и иду судијама „на душу“. А од десетак, само један није „претворен“ у гол.

Почесмо од броја постигнутих голова: сви су важни, сви су на свој начин лепи, сви су вишеструко драгоцени, сви мењају фудбалску историју, пореде их међусобно, сви се по нечему памте и истичу... Гол је циљ фудбалске игре, па се и са „крова стадиона“ види да је до сада према броју постигнутих голова на Мундијалу, циљ солидно остварен, на радост и одушевљење фудбалофила. И оних на стадионима и свих што чине фудбалски спектаторијум (испред ТВ екрана). Код нас нема више толико фудбалских преноса на радијском програму, па самим тим нема ни „ширег“ фудбалског аудиторијума (радијски слушаоци).

О напретку технике фудбалске игре боље је доносити закључке када прође још један циклус такмичења, да се бар „преполови“ број екипа. Јер, још увек има „довољно“ фудбалера који своју техничку инфериорност надокнађују грубљом неспортском игром, а најбољи играчи се углавном „технички“ чувају за касније важније утакмице. Бљесну само када је „нужда“, или када се накратко ужеле надмудривања са противником чисто пробе ради, или да покажу нешто више од просечног „репертоара“, или испробавају неке појединачне или групне тактичке варијанте за утакмице које тек следе, кол'ко да виде како их „служи“ – (и) техника...

Значајније помаке у примени новијих тактичких варијанти, на овогодишњем Мундијалу, још нисам имао прилике да уочим. Осим оних уобичајених усмерених на „суво“ освајање неопходних бодова за прелазак у виши степен такмичења. Само по мери неопходног, али изгледа да је најтананије калкулисање са тактиком, јер се онда јављају падови и успони у игри који су непродуктивни и доводе не само до промене резултата већ и до резултатских обрта, које је касније тешко исправљати. Шта више, примењују се поново и неке наводно превазиђене тактичке поставке (нпр: „три-пет-два“).

Обичан фудбалски посматрач не примећује, у „савременој фудбалској игри“, важно тактичко „полуправило“ које се односи на – „нулту тачку“ (неко каже и: „мртва тачка“), а суштина јесте: ко се у тренутку одузимања или губљења лопте брже и боље „снађе“(?). Такве „експлозивне“ ситуације, када лопта у делићу секунде „мења поседника“, догађају се на терену сваких неколико минута. Тренери као да се још увек најчешће ослањају на грешке противника техничке природе и највише концентрације им одлази на тај део фудбалске игре: „нулта тачка“; али увек се питам: да ли је то довољно за остваривање жељеног резултата?! (Није!)

У тактику фудбалске игре спадају и „прекиди“ (слободни ударци, ударци из угла, убацивања из аута...), али као да нису довољно добро увежбавани. Боље је увежбавано, изгледа, како противника спречити да у близини сопственог гола „прави прекиде игре“. Посебно се то односи на пожртвовано спречавање одбрамбених фудбалера да лопта не оде у корнер. Понекад су „смешне сцене“ које они приређују „спашавајући корнер“ којим приликама се чак и повређују, или доводе у опасност сопствени гол, или лопта „заинат“ заврши у мрежи њиховог оквира гола.

С друге стране, „крилни играчи“ као да се плаше да ако не изведу „убитачан“ продор по боковима и не „набаце“ добру лопту својим нападачима, да ће морати „спринтом“ назад све до своје одбрамбене зоне суочавајући се са опасним противнападом, па најчешће одустају од одлучнијег напада и радије „круже око гола“, одлажу у стилу непопуларног: „тика-така“. Гуше игру, чине је „стиснутом“ и „јаловом“... Опет, размишљајући о „нултој тачци“ и ко ће се у том тренутку промене поседа лопте боље снаћи. Таква фудбалска (не)игра највише нервира фудбалофиле, и тада они „потроше“ највише грицкалица и „освежавајућих“ напитака (читај: пива!)...

Рано је још исцрпније говорити о техници, тактици, физичкој припремљености, односу према правилима фудбалске игре, фудбалским судијама и суђењу и притисцима, квалитету лопти, разлозима, узроцима, последицама, запаженим победама, ненаданим поразима, фудбалској атмосфери, новим фудбалским „именима“, спортској опреми, „фер-плеју“, грубостима, жутим и црвеним картонима, навијачима и навијању, недораслим спортским коментаторима, непримереним „глуматањима“ скоро свих актера утакмице, „намештању“ резултата, привикавању на климатске услове, новој „гол технологији“ (gol-line tehnology)..., и многим кориснијим утисцима (јер, биће их још – знатно значајнијих!)...

Разне занимљивости – насумице: Сем домаћина Бразила, највише улазница купили су навијачи из Америке, Аргентине и Аустралије... Све време приказивања „гламура Мундијала“, око стадиона домаћини покушавају да прикривају масовне протесте становништва проистекле из беде и сиромаштва, широм Бразила... Кладионичари засигурно задовољно „трљају руке“, не само због најчешћих „три плус“, већ због све очигледнијих обрта резултата и „клађења у'живо“ (in play)...?! ... Зависно од привикавања на климатске услове, даље ће на Мундијалу „догурати“ и „дуже трајати“ екипе које се боље снађу и успешније примене третмане за опоравак између великих физичких напрезања... Претерана еуфорија фудбалера код превеликог радовања приликом постизања гола, доводи до наглог пада „адреналина“ и „пражњења“, што већ у току следећих минута резултира падом у игри и брзом „капитулацијом“ пред сопственим голом...

Памте се дуго и голови и лепота фудбалске игре и многе занимљивости... Али само резултати остају заувек, и најтачније – забележени...

Кад већ почесмо „причу о фудбалском Мундијалу“ помињањем „крова“ и кровова, стварно или „к'о бајаги“, у игри асоцијације, подсетимо се и назива култног филма „Мачка на усијаном лименом крову“, са Елизабет Тејлор (Меги „Мачка“) и Пол Њуменом, у главним улогама, и незаборавних хваљених и оспораваних сцена (због разних аморалности), из тог филма, које се изнова и изнова препричавају...

Или, поменимо, зашто не(?!), и онај „евергрин“ виц када се млади мачак, по цичој фебруарској хладноћи, једно кратко време „курчио“ на крову, уз старијег „стрикана мачка“, учећи неке битне животне (нефудбалске) ствари, па смрзавши се брзо закључио: „Ееј, мијау, ја сам довољно ј*бо, идем ја, а ти ако ти се још ј*бе, слободно остани – и срећно! Мррр!“... *(Биће о бразилском Мундијалу и фудбалској игри – још! ~ „Играће“ се до 13. јула.)