ЗДРАВА БЛОГ ХРАНА

Моје блог постове можете слободно конзумирати, на бази су прилично „здравог језика“ и сасвим „здравог правописа“ и углавном „здраве граматике“. Немају „масне премазе“, нису „пресољени“, нису ни прекомерно „заслађени“, нема у њима „белог брашна“ са адитивима, ни у „млеко“ их превише не умачем... Водим рачуна о разноликим корисним језичким „витаминима“, неопходним  хранљивим лексичким „угљеним хидратима“, провереним природним интерпункцијским  „аромама“...

А „зачини“ у виду поштапалица, узречица, туђица... – „ааааАааа“, „овааааај“, „(з)'начи“, „(х)'ајде да кажем“... –  или никако или само уз препознатљиво и назначено навођење или цитирање... Пазим и на примерен одност „горчине и меда“ у свакој написаној реченици. А тек моје мисли (које нико не може да чује!) и идеје из којих моји постови „израњају“; чак и у најједноставнијим облицима размишљања посебно бринем о дикцији, интонацији, акцентацији...

Наравно, „Речник Матице српске“ је увек на дохват руке, ту су и разни „лингвистички материјали“, као и „Вујаклија“, и „Речник синонима“, и „Гугл“, и још понешто...  Е, сад, друго је што мој избор речи и фраза „нагиње“ нешто прецизнијем и нијансиранијем новинарском начину израза, али то није случајно, године и деценије учиниле су своје. Тиме се знатно поносим! Кажем: ствар избора!

Све ове наведене тврдње „оверавам“ својим чистим (непушачким!) образом, својом чашћу, својим чојством и – трезвеним „језичким јунаштвом“. Рекох: јунаштвом, јер „разбијање“ нашег матерњег језика је на очигледном делу. Ко се ипак определи да „брани“ свој језик, најважнију националну тврђаву, (и) треба га сврстати међу – јунаке... Ако вам је лакше да разумете, рећи ћу директно: деструкција језика је на делу(!)...

Али, на делу су и још многе друге „деструкције“ у нашем перфидно – и изнутра и споља – „окупираном“ друштву. На делу је свеколика неоружана агресија, са свих страна света... Све оно што нису успели оружним облицима (борбено!), настављају неоружним облицима (веома перфидно!). Као пример, делују „ударима“ на кору великог мозга (неокортикални рат), или по нашим „цревцима и стомаку“, путем хране... А све иза паравана безочног „спиновања“, вешто скривено и упаковано.

Пођимо од најновијих оводанашњих информација, које се односе на генетски модификоване организме (ГМО), уочене на тлу државе Србије... О „упорности“ власника Монсанта и њиховим подлим злонамерним начинима да се убаци и на наше тржиште хране, мало је рећи: геноцид (на делу!). Поткупљивањем, лобирањем, подметањем... Организовано у тамним вилајетима „владара из сенке“. Сведоци смо све отворенијег упозоравања јавности о надолазећим „невидљивим“ опасностима и брзом приближавању таквих прехрамбених састојака нашим трпезама; и готово никаквом „видљивом“ и одлучнијем супротстављању том облику неоруж(а)ног нападања на наше (већ вековима) прокужено становништво.

Прво, злоупотреба пилећим месом храњеним генетски модификованом (ГМ) сојом, у менијима „Мекдоналдса“. Покушај или тест или бескрупулозност...?! Развијених ланаца брзе хране, а обично прво помислимо на „Мек...“, има толико по свету, да би вероватно финансијски опстајали и ако би само њихови запослени радници, њихове породице и пријатељи конзумирали те намирнице поприлично опасне по људске хормоне и здравље уопште...

Јер, толико су им бројни и снажни „тимови“, обученост и организација, толико су масовни и притајено агресивни у освајању „света“, а реч је највише о људима који су притом превише „навучени“ на те мирисе и укусе, и начине понуде, и лаки извор прихода за њихову (произвођачеву) солидну али и сопствену (породичну) егзистенцију... Кога је (међу њима) брига за (нечију) гојазност, дијабетес, физичку неспособност, потомство... Мајонезе, сенфови, кечапи, павлаке, преливи... – мамци! Али и невероватна подељеност у ставовима и мишљењима истакнутих људи од науке када је о штетности ГМО реч...?! Неповерење, неверица, сумња...

Друго, откуд(?) у оквиру дониране „хуманитарне помоћи“ Србији, након катастрофичних мајских поплава, да „прође“ и извесна количина генетски модификованог (ГМ) семена, намењеног нашим неуким и наивним пољопривредним произвођачима и њиховим ораницама. Покушај или тест или бескрупулозност...?! Стеже се „тихоубилачки“ обруч; један од многих, око врата становништва Србије.  Да ли ће неко (ваљда се зна и ко?!) одговарати за небудност, или подложност корупцији, или саучесништво у криминалу...?!  Или за својеврсну – издају! (Како, зар то није – изДАја?! ~ Јесте, јесте...!)

Питам се..., питам...: Шта је (моја) „здрава блог храна“, поменута у наслову којим сам само желео да са три одабране „кључне речи“ започнем ову несрећну причу; несрећну по народ који живи у Србији. Несрећну и по цео остали људски свет! ... И даље говоримо о „неоруж(а)ним облицима агресије“, о „нападима“ на људе широм планете. О приморавањима, експериментима, деструкцији (разарању!)... Само ћемо поменути неке, ради потпуније илустрације; и подешавања „будилника свести и савести“. Редослед није битан!

Водећи директори светске дуванске индустрије, инжењери, технолози... све до непосредних радника, највећма су непушачи, јер довољно знају шта су све састојци цигарета. Шта се све у цигарете „трпа“? Шта „носи“ дувански дим? Народ данас пуши цигарете више него икад! Очеви с децом у наручју „боду деци очи“ жишком цигарете! Мајка гура колица а цигарета јој у устима, а никотин у дојкама! Тинејџери само пале цигарете, једну за другом, на школским одморима и на путу од и до куће! И сви одреда бацају неугашене пикавце посвуда, где год се затекну... Понекултурили се начисто, ударило их у мозак. Али ни не помишљају да то зло одбаце. Зависност! (И више од зависности?!)

Пекари и пекарски радници скоро да не једу хлеб, кифле, пецива..., свесни силних адитива које свакодневно „ваљају“ уз тесто. Ни „попару“, код куће, кад се ужелиш, не можеш честито да спремиш!

Посластичари најчешће не приносе устима своје „слатке“ производе, намењене за продају, јер знају за све увозне „плагијате“ ароме, које у колаче „убацују“. Млађи ни не обраћају пажњу нити примећују, једу те „колаче“; али дајте бакама да пробају, и видећете све на њиховом изразу лица.

Произвођачи (разграната мрежа) кока-коле и пепси-коле не пију тај „црни“ „амерички“ „газирани“ „освежавајући“... – „напитак“, јер свесни су његове немерљиве штетности... Али традиционални „Београдски маратон“ одвија се данас под великим балоном „кока-коле“. И интернет је преплављен рекламом неког њиховог „купа шампиона“, за лаковерне и „навучене на то црно...“. Шта рећи за све те ликове који су навикли само да „дисциплиновано лајкују“ све што им се на друштвеним мрежама понуди. Чак и туђе несреће и трагедије. Без размишљања. Без емпатије... Свакодневно смо сведоци опште непромишљености, неукуса, непамети... Ваљда им кока-кола „попила памет“?!

Непосредни произвођачи прерађевина од меса „гаде“ се на помен речи: паштета, салама, паризер, виршле, кобасице..., јер врло добро знају пут и састав њиховог настајања! Ух(!), не смем ни да помислим а камоли да овде помињем: шта се све прича...?! А, знам да и ви све добро знате!

Све чешће могу се прочитати и информације о неделима медицинске и фармако мафије. Али, то је изгледа само „врх леденог брега“ и „научна фантастика“ у стилу: „двадесет миља под морем...“. Криминал? Корупција? Издаја? Вакцине? Неетика?!

„Идејни творци“ и дистрибутери производа или намирница, посебно оних на основи генетски модификованих организама (ГМО), не троше у својој и исхрани своје породице такве „артикле“; само их производе, дистрибуирају и намећу, вођени нечијим по њих личним „вишим“, а по нас неприхватљивим „нижим“(!) – интересима... Главни „наручилац“ однекуд цинично посматра; али д(р)уга је тема колико су такви нељуди „моћни“ у својим геноцидним делима... За сада их сматрају – моћнима!

Уз помоћ унутрашњих „сарадника“ у свим облицима одлучивања (власти), оглушујући се о речи и упозорења мудрих и учених и брижних људи и све бројнијих организација „против ГМО...“; не либе се злонамерници, користанти, безбожници... да шире своје „зле мисије“, зарад тренутног данашњег лаког профита, а не размишљајући да ће се већ у наредној генерацији, колико сутра, неко од њихових драгих потомака можда заљубити у неког незнаног „ГМОисаног“ или „ГМОисану“... Е, кратке ли и бедне памети алавих и незаситих „ситних“ човеколиких душа?!

Прочитах негде о занимљивој идеји да је „можда потребно створити ЈАВНИ БЕЏ СРАМА, који би се додељивао институцијама и људима који умањују вредности – људског живљења...“. Да..., треба их видно „жигосати“! ... Пошто почех са писменошћу, само да при крају овог блог поста напоменем (и) да: „...данас имамо докторе наука, политичаре, и многе јавне личности који немају елементарну културу писмености. Граматика можда није баш њихова струка, али ако кодекс понашања, култура као начин живота, поштовање других и поштовање себе није обавезан елеменат сваке индивидуе, без обзира на њено звање, у каквој реалности ми живимо?!“ Управо, такви (не)људи спремни су на све! А мене највише „мори“: поверење у све око њих!

Питам се, након свега овога: да ли сам међу ретким „произвођачима“, који конзумира сопствене производе: „здраву блог храну“, те читам сваки свој написани блог пост (чак) по неколико пута, припремајући га за објављивање, и још неколико пута (подсећам: неколико обично подразумева бројеве четири до седам), да бих се на сопственим грешкама учио, ако успем грешке да пронађем. (Читам и многе друге блогове, и учим се!) Према самом себи никад нисам био ни благ ни „болећив“. Већ прилично строг! Није то аутоцензура, не, већ урођено настојање за све – бољим и бољим и бољим...