Габријел Гарсија
Маркес (1927-2014)
АЛХЕМИЧАР
РЕЧИ, творац магичног
реализма: „Није тачно да људи одустају од снова
зато што старе, већ старе зато што одустају од својих снова.“ (За СЕЋАЊЕ)
*
(„Бољи“ наслов: ЈАааКО СЛАБО – ЗДРАааВО БОЛЕСНО)
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgVooyWVYUGYX6gDz72U2CtCtF6FvnG0MA03QdteYpmAkD7aVA7gJQbX4wc5RENMnN8wtdm7s5p5MP-UbjriaopBKi61VBOjBDJIJH2nwTfusg7vMZdheRUDPnGi0jS4wys5NBHzZCINiDm/s1600/jako1a.jpg)
Има и лепших
снова, али већ неко време носим у себи дозу горчине због тога што никако да
пронађем механизам како да „хипнотишем“ неке коментаторе фудбалских утакмица а
да им, при том, не наудим ментално. Вечерас жељно очекујем један европски фудбалски
дерби и већ ме спопадају жмарци, али не због лепоте и неизвесности фудбалског
спектакла, већ опет због извесне помисли да ће ме извесни коментатор добрано
изнервирати… Извесно! Његов неновинарски и естрадни начин изражавања (!),
његови нефудбалски дикција и интонација, његова неодговарајућа (не)спортска
терминологија, његова несувисла таблоидна „статистика“, његове неподношљиве
поштапалице које су последица „инвалидности“ језика услед недовољног познавања
правописа и граматике..., и све то зачињено његовом умишљеношћу,
нарцисоидношћу, надобудношћу... Мало ли је?!
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjaEirofrTIP_lMdvHq6uL-njuygDxfqlRBUTqyCndkWXKhqrg795_Fdpet4hNEQeL45E9TrhWvxKdRychbFVAcZ09mhXYEXLUWH2XG-bdXpnGSxV1sLjkuj1VDR4Muititjvbu86qpEsF_/s1600/jako2a.jpg)
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4hFtFwUxP6SrORXCzAdhJYzGbiVpfX6Di_6jETSL6Gm9GtXsA1AUqFQUhfZB0nWnWD7lYllB42kj-57vjYumbniTbC7utSjSTKEc8lZRkogim4gm8dVDS2vtF1cSAdzjpHNHDIQrCLL5K/s1600/jako3a.jpg)
Неко ме у
проласку ка средњим вратима „зглобног“ аутобуса малко „очеша“ по лакту и учини
ми се да приметих у лику те постарије госпође своју бившу наставницу српског
језика. Као да ми допире њен тихи шапат у правцу левог увета, краћи и од сна: немојте погрешно да употребљавате придеве,
епитете, одреднице… Не трпајте, на пример, реч „ЈАКО“ тамо где јој није место,
шта више, то је једна од приметнијих „фронцли“ у нашем језику!? „Пара уши!“.
„Гребе“... Имамо ми (и) речи које су исправне а могуће, као: ВРЛО, ВЕОМА,
МНОГО… и још доста одговарајућих „појачавача“ који могу у тај контекст… За
навек упамтите – казивала је
наставница – никако не употребљавајте
пречесто реч ЈАКО, а ако вам тренутно и није најјасније, верујте ми, сам живот
даће вам потпуније одговоре и појашњења. Чим су се врата аутобуса
„залупила“… Опет клај-клај, и поново онај познат коментаторов глас, из
„дремке“:
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhxcBa7eeGeMkKstVXF0l6Ztim4jHMUy9cfd6TZt5hdpUdDECm1N3FJ1G62J4Z_4EMiuInzqOO_lMXfjyTDGvXpVuVJXgasg5T3uU32dTlKX1DnvF2NY67GV9QvHmeEpbfog4XOt48DNon3/s1600/jako4a.jpg)
До сада је
аутобус ишао: ЈАКО ЈАКО споро, па одједанпут: ЈАКО ЈАКО брзо, у равномерном
ритму: горе-доле, у „жутој зони“ пута… До центра Земуна није била ЈАКО велика
гужва, али испред Хотела „Централ“ јесте. ЈАКО ПУНО их ту преседа у друге
аутобусе, највише школараца који су ЈАКО ЈАКО бучни…
Ух, добро је
да сам се сасвим „расанио“. Да нико, осим мене, не чује ове „резанце“ од
српског језика… Ма, који фудбал, који необразовани фудбалски коментатори, који (?)
су они „загађивачи“ нашег лепог и јединственог језика, које су они језичко дно…
И, како више могу (и) да замислим себе да лепо седим у фотељи, удобно смештен,
и с нестрпљењем… НЕ, не, и не...! (Естрадна
таблоидна разорна тортура на наш ментални склоп! Мени је јасно, а како 'те ви?!)
![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjY72cFlkMQp1fPJGwJvfs1cEgW2akqZ0ndrG3oov2tISLY1M3PSBszMketg77xFY0m27NtpZJgJeUEZL7GOMqzTd5jbsP5UAmS8jA7mL8PKkSnv4eAUQQ1Pl9-nvj4fRw6BXsMp92X-BMh/s1600/jako5a.jpg)
*
(Није сан!) ... Онда се, ако се (?), чудимо: откуд грађани Србије (поготово
„учени“!) листом не умеју правилно да ЗАХВАЛЕ, да кажу ЗАХВАЉУЈЕМ, или (једноставно)
ХВАЛА... Него (скоро сви, медији, скоро свуда, на свим нивоима...) изговарају, а да не разумеју
довољно: „ЗАХВАЉУЈЕМ СЕ“, што има сасвим супротно значење, као у математици „с
предзнаком минус“ (због оног „... СЕ“), и значи: НЕ ЖЕЛИМ („захваљујем СЕ“)...
Или, још горе, и веома погрешно: ПУНО
ХВАЛА односно ХВАЛА ПУНО, јер „пуно“
може да буде буре, корито, лонче...; и
„пуна“: капа, „шапка“, шерпа, шака, канта..., а ако
већ желимо да учтиво нагласимо и „појачамо“ реч „ХВАЛА“, онда се лепо каже: МНОГО ХВАЛА, ВЕЛИКО ХВАЛА... Никако, не
може да се каже: пуно
ХВАЛА!!! ~ Али, као из ината, где год се окренеш, само одјекује
„ружичасто“: ПУНО ХВАЛА и ХВАЛА ПУНО... (Извините,
морао сам ово да (на)поменем, јер постало
је веома много врло
– иритантно!) ~ „Површни“ ће
можда рећи: „Све је ствар избора“?! ... (no
comment)
Uh! :-) Ala si nas nakrpio! Jako! :-)
ОдговориИзбришиХаах! Верујте, себе сам прво "крпио" годинама, на разне начине. Накупило се. Безброј промишљања. Намера (ми) добра! Клизи нам језик путем "фронцли"... Гура га естрада. Површност, а не само - избор. Уххх, а колико тек има јошшш... Захваљујем вам на коментару. Драг ми је!
ИзбришиPriznajem da ti zavidim na rečima i jeziku. Ih, da ga ja takvog imam?! Kako god, svidja mi se kada pročitam nešto što i sama mislim, ali ne umem tako da ispričam.
ОдговориИзбришиНека се убудуће ХВАЛА подразумева! Као и ПОШТОВАЊЕ! Крчка ми се тема, ускоро: како нећу никада писати (?!)... Мислим на речи, фразе, "фронцле", естраду..., језик уопште. Треба ми још мало времена, да би било кратко. Биће веома корисно! Без анестезије. Хмм, и инспирација!
Избриши