МОЈЕ БЕЗ НАСЛОВА

П Р Е Д С Т И Х

Стихови за очи и рима за душу, нису

површни. Нису ни сви људи површни!

Неповршност је врлина...

СТИХОВИ – понекад!

СТИХОВИ као букети цвећа...

СТИХОВИ као колачи мањег залогаја...

СТИХОВИ на несрећи и срећи – настали...

СТИХОВИ као споменари и ризнице успомена...

СТИХОВИ, и рима, понекад су и – тешке теме (?!)...

СТИХОВИ, и када су површни, увек их радо читамо...

СТИХОВИ из давних дана – гимназијских и студентских...

И блог постови као – СТИХОВИ...

* * *

У твојим очима

тражио сам море

нашао сам свој лик.

У мојим очима

тражила си мене

нашла си свој лик.

Чудне су очи, понекад.

* * *

Једна звезда је пала

наиласком првог сумрака.

Једна љубав је рођена

за време сјаја падања.

Жеља једна је настала

у сујеверју звездиног пада.

Жеља је одмах испуњена

у парку милионског града.

* * *

Ја немам времена.

Ти немаш времена.

Нико нема времена.

Сви негде журе

или сви стоје.

Све се креће

или се окреће.

Сви иду у позориште

или сви глуме.

Ја немам времена.

Ти немаш времена.

Нико нема времена.

Свуда око нас је природа,

треба мало застати,

али нико нема времена.

* * *

Пут без пута...

Песма без публике,

птица без крила.

Девојка без песме,

младић без девојке.

Небо без звезда,

славуј без цвркута.

Ђак без двојке,

вода без чесме.

Пут без пута,

пут без пута!

* * *

П О С Л Е С Т И Х

Тема овог блог поста, надам се, била вам је лагана, лагана...

Поезија, стихови, рима... Неће вам узети много – времена.

Подсетиће вас на песника у вама; осећања танана, танана...

Само поделих са вама, у пролеће, мало поетског – семена.