ЗБОГ НОВИНАРСКЕ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ

Ноћас сам сањао необично „кратак сан“... Сан у коме ми се, накратко, све у глави „окренуло“... Чак се и „лупа“ однекуд у сну нашла, да „увећа“ ствари на свој начин.

У јави сам небројено пута маштао да једнога дана, макар „пет минута“, као виши фудбалски тренер и искусни новинар, и ја седнем у удобну фотељу у студију новог спортског ТВ Канала, тамо где сви изговарају оно естрадно: „сјааајнооо...“, да бар два-три пута коракнем по прелепом тепиху у студију, да (по)гледам одједанпут десетак малих екрана – „пуних спортова“, да кад и мени једанпут тамо накаче „бубицу“, обасјају место где седим најсјајнијом светлошћу..., и када се, напокон, укључе све камере и слика крене „on air“, па чим проговорим прву реченицу, а оно „крупан кадар“ и подно мојег попрсја засветлуца потпис имена мојег и презимена... Јој, само да и мени ниједанпут не излети из уста реч: „сјајно“, да се не обрукам?!

- Уууу-Ваааууу...!

*

И би дан...! Улазим у предворје зграде „чувеног“ (новог) спортског канала, као у неки назови клуб, са још „чувенијим“ спортским коментаторима, о којима сам на стотине пута већ врло „детаљно и аргументовано“ примедбовао по разним спортским форумима, највише управо на њиховом сопственом. Хааах! Наравно, не по добру, већ по далеком од добра, када је о коментарисању спортском реч. Јесте, било је ту свакојаких речи и „квалификација“ њихове (не)стручности, али узалуд, њих то „није па није“ уопште дотицало... Ни недовољна писменост, ни небулозност, ни лоши дикција и интонација, ни естрадни начин... Упропастише нам начисто уживање у спортским преносима! Једино да „муте“ тон, али... Ипак, највише их је погађала моја упорна тврдња да не верујем да су они учени новинари, са новинарском школом и дипломом, те да, вероватно, нико од њих (ни) нема новинарску легитимацију. Но, опуштено...!

Прикривам узбуђење, изазвано превеликим „поштовањем“, али и због решености да коначно „скинем маску“, да их изненадим, јер досад сам пар година на форумима постовао само под „ник-нејмом“. На рецепцији, траже лична документа што сматрам сасвим нормалним! Гледају, па (за)гледају моју нову личну карту... Размишљам... Уосталом, (за)што да размишљам о било чему, имају они своју процедуру...! Узбуђење се постепено стишава, а на лице ми се лагано враћа лежеран осмех шифрован као „Ц-7“...! Међутим, они ме још више (за)гледају, некако, испитивачки... Не, нису они ни слутили да сам ја онај чувени форумашки примедбар са још чувенијим „ник-нејмом“, већ чисто, онако – процедура(лно)!

- Извините, господине, претпостављамо да знате у какву ТВ Кућу улазите, морамо јеш нешто да вас питамо, чисто провере и превентиве ради, па вас молимо да пођете са нама у суседну просторију! – примећујем већу дозу њиховог снебивања, питам се шта је кренуло наопако!

- Господине, претпостављамо да немате код себе неко оружје, али није ни то толико важно..., него, да немате случајно НОВИНАРСКУ ЛЕГИТИМАЦИЈУ, уредно оверену за текућу годину...

- Имам, изволите...! – као да сам знао да ће ми затребати, али ионако за њу увек има места у мојем новчанику..., пружим је поносно...!?

Тек, тада настаде „паника“... Устукнуше сви бар корак-два уназад, некако забезекнути, а руке као усред „шеснаестерца“ ставише позади да их „лопта не удари случајно у руку“... Први међу њима, ваљда да „скрати процедуру“, тихо рече:

- Извините господине, речено нам је да улазак у просторије „Студија“ ове спортске ТВ Куће, нажалост,  можемо одобрити само онима који немају новинарску легитимацију Удружења новинара Србије...

*

Мал’ се нисам у сну „онесвестио“...! Презној'о се јесам! Мал’ не „оде“, у неповрат, цео санак пусти...!

Поприлично постадох од себе самог „одузет“, угурах мале мекане „слушке у ушке“, и реших да најпре прошетам, чисто „сабирања“ ради! ~ А, онда, правац на „комп“ и још „жешћи“ клик на Форум...! Наравно, под својим неуморним „ник-нејмом“.

Није због мене, мене ми, већ због очувања нашег језика и спортске терминологије, од кога (?) од данашњих спортских коментатора. Брига ме за њихове – „шишкице и фризурице“! ... Oh, wait!