ПЉУВАЊЕ У КАДРУ

Да ли има некога да није приметио колико фудбалери пљују за време утакмице?! 'Ајде што пљују, већ и истресају слинце, често из обе ноздрве наизменично. Најчешће баш у тренуцима када су у кадру ТВ екрана, баш у „гро плану“, цела глава на екрану... Некима је то постао и „ритуал“, као Надалово извлачење гаћа из ду**та... Само, много горе и ружније. Клубови би требало да санкционишу пљување, јер фудбалери треба да дају пример младима који се на њих угледају. Судије би требало да прекидају игру или опомињу актере (заразног и отровног) пљувања. Видео записи би требало да „покрију“ појаве пљувања на и око терена, и додатно доприносе искорењавању те нездраве појаве.

Пљују на траву. Пљују на атлетску стазу. Пљују на публику. Пљују и на противника. Пљују на главном терену. Пљују на помоћном терену. Пљују свуда између. Пљују у базену. Пљују на тротоару. Пљују на улици. Пљују из кола. Пљују кроз прозор. Пљују са тераса. Пљују у кади. Пљују испред клупа у парку. Пљују на дечијим игралиштима. Пљују пред самопослугама. Пљују поред пулта брзе хране... И још и још...

Пљују тренери. Пљују селектори... Аууу, тек наш селектор Миха, тај је увек пљувао: и Немца и Холанђанина и Румуна... кога све није?!... Али, пљују и гледаоци на трибинама; и са трибина и на терен и на играче и на тренере и на судије и на жандарме... Пљују и спортски функционери са својих места, из ложа... Појединци из ложе су недавно пљували ка „западу“, а ситуација се смирила тек када се појавила жандармерија у својству „тампона“...

„Пљују“, додуше, и многи други. „Пљују“ спортски коментатори. „Пљују“ спортски новинари и водитељи. „Пљују“ гости у ТВ емисијама. „Пљују“ спортски радници. „Пљују“ острашћени навијачи. „Пљују“ и навијачи из фотеља. Они ноторнији упражњавају и оно: „пљувачина у три чина“... И још и још... Најомиљеније „пљување“ углавном је по домаћем фудбалу. Али, није нам тема та врста „пљувања“ и „пљувачина“ – вербалног... Већ...

Тема је право ПЉУВАЊЕ, запљувавање, упљувавање, улепљивање пљувачком, пљуцкање, штрцкање кроз зубе, шлајмовање, тубершлајмовање, искрљавање, искркљавање, балављење, слинављење, пљување у руке, пљување у голманске рукавице... И још и још... Пљување је свакако одвратна навика – нехигијенска и нездрава, нарочито ако пљујете у близини других људи. Фудбалери, као и остали, не пљују у затвореном простору, па то не би требало да чине ни на фудбалском терену.

Уколико фудбалери пљују близу других људи, сигурно могу да повећају опасност од преношења разних зараза. Сматра се да је човеков ујед, баш због пљувачке, најотровнији! Требало би да примењују исте мере предострожности као и остали – да редовно перу руке, а при кашљању и кијању прекрију уста марамицом коју након употребе треба бацити. Ако им се придруже у пљувању и навијачи, ето епидемије!

Да ли се некад запитамо: Шта сви ти људи пију, када толико – пљују?!

Већина људи су „пљувачи“, и пљују где год стигну... Пљују младићи на улици, тротоару, травњаку, по улазима, на степеништима..., праве пљувачке локве и локвице. Пљују старци на сред тротоара, где их „задеси“ ту и испљуну. Пљуне и понека баба. Пљују и конобари у кафу, супу, салату. Пљују и девојке. Пљују и деца која су већ научила да пљују... И још и још... И тек проходала деца туда пролазе?! Одмах остали пролазници газе те пљувачке шлајмове, „размазују“, а касније уносе на ђоновима ципела у просторије у превоз у аутомобиле...

У спорту се „намерно пљување“ сматра једним од највећих дисциплинских прекршаја, и кажњава се веома оштро. Али, нагласимо, овде је реч о безвезном пљувњу, о некултури, о непристојности, о бахатости, о неувиђајности, о простаклуку, о неваспитању, о „стилу“ живљења: Пљуј и „пљуј“ и само – пљуј...! Поготово, ако је ПЉУВАЊЕ У КАДРУ, на ТВ екрану, док гледа цео спектаторијум (телевизијски гледаоци). Успут буди речено, да не буде граматичке забуне, реч кадар има (и) множину ако се мисли на кадар и кадрове телевизијске, филмске, фотографске... А, ако мислимо на људске ресурсе, онда је реч кадар само у једнини, нема множину. И за појединца и за десетину и стотину..., каже се само – кадар (тада нема: кадрови). Чисто да се не двоумимо већ код самог наслова. У наслову се реч КАДАР односи на „оно што се види на екрану у главном плану“. Јер, многи погрешно употребљавају реч кадар, њену множину и једнину.

Уствари, кад мало боље промислимо, ко зна (?), да фудбалери не пљују по трави толико, можда би неки и – повраћали!? Али, неспојиво је, онда, зашто се по тој истој трави толико често и „обилно“ – ваљају...?!

Изгледа, све је ипак почело много наивнијим дисциплинама: „пљување у вис“, пљување у даљ“, „пљување са препрекама“, „пљување са моста“... Некада је српски народ био много маштовитији, хранио се здравије, и није му се гадило да своју пљувачку – прогута...! Извините, ако вам је све ово било „бљак“ или „бљуц“... Ви онда можете мало „пљуц“, али знате ваљда где, колико, како...! ~ Пријатно!