ЈЕЛО НАЈБОЉА ХРАНА

Амбасадори (прваци међу дипломатама) у Србији веома често и неодмерено јавно коментаришу политичке прилике, „брину“ о деловима територије (нпр, Војводини и „Санџаку“), говоре о својим фаворитима на нашим изборима, гостују на страначким скуповима, јавно критикују законе... и то најчешће не наилази на реакције званичног Београда. Уобичајена реакција на повремене наше критике (читај: запажања!) како се из иностраних амбасада претерано мешају у српску политику јесте да они „само заступају своје интересе у складу са правилима Бечке конвенције“.

Држава протестним нотама и демаршима прибегава само у случају најтежих инцидената, као што су била признавања независности Косова. У случају непримерених изјава најчешће следи позив одређеном дипломати на неформални разговор у Министарство спољних послова.

У случају „варница“ које би повремено настајале на нашој политичкој сцени, европске „ватрогасне екипе“ муњевито би званично реаговале и „гасиле“. Јер, испада, циљ тих „варница“ најчешће бива вешто режиран начин за кратке, убојите и навођене „поруке“, типа: „Србија ће тешко добити статус кандидата“, „ништа од добијања датума“, наравно, и нове листе бесконачних разних ултимативних услова...
Шта су тек ових дана, питамо се, „делали“ у Холандији и Русији кад су сценарији решавања насталих „дипломатских“ проблема били у филмском стилу: „Дипломате пребијају, зар не?“. Но, вратимо се ипак на нашу животну сцену!

Амбасадори често лично утичу на медије, на формирање јавног мњења, неретко оцењују неке наше „крупније“ упозоравајуће објаве приписујући нам то као: „обмане за домаћу јавност“ или, наводно, наше „неразумевање суштине“ или, чак, да се ми „служимо лажима“... Препознатљиве су бројне скраћенице које су најчешће у средишту таквих „осврта“ – ССП, ММФ, ГМО... – довољне да поткрепе наведене тврдње. Није „наивна“ ни група ”Пријатељи Санџака” (азбучним редом: Америка, Британија, Италија, Немачка, Француска), која је основана баш за осетљиво подручје Србије, не откривајући зашто је баш тамо потребна њихова „помоћ“.

Хаах, хајде мало и о њиховом чуђењу зашто би то било „замерање делу домаће јавности“ ако они „само мало“ најаве отцепљење Војводине (Немац); или критикују наш Закон о рехабилитацији (Мађар); а то што је готово цео „дипломатски кор“ захтевао одржавање „геј параде“...(?!).

 „Главни задатак сваког амбасадора јесте да ради на побољшању односа двеју земаља, а не да их неодмереним изјавама квари.“ ... Нажалост, наши државни посленици често непромишљено сами отварају простор за неодговарајуће деловање дипломата. Да ли због снисходљивости, неискуства, нестручности, наивности, додворавања...; или под плаштом сарадње незнајући да САРАДЊА и ОДНОСИ никако нису „једно те исто“. Није тешко прозрети ни готово редовну појаву наших „великана“ политичке сцене, да се истовремено обрате овде акредитованим иностраним амбасадорима из десетина земаља, на пример: „...да помогну да се заустави прогон политичких противника у Србији...“, и слично.

Сарадња је једносмерна, пуко отицање података изнутра ка „напоље“ – у народу познатија као ИЗДАЈА („Сарадња са окупатором!“, на пример). Док, односи подразумевају двосмерну равноправну реципрочну „размену“ података. Запитајмо се, да ли је само незнање правописа у питању када се уз многа успостављена међународна „Тела...“ (и највише институције) обавезно налази и реч: „за сарадњу...“, а не: „за односе...“. Унапред им је „прикачено“ оно што се од њих очекује: „једносмерно одавање података“, онако, једноставно – шпијунски! Само боље ослушните! ~ Мада, не треба заборавити ону: „Ала волим издајице, само, што мрзим – издају!?“.

*

А, сада „озбиљно“, да научимо понешто о ДИПЛОМАТСКИМ ПРАВИЛИМА, али стварно, на основу „учења“ наших „искусних“, „дуговечних“ и „доброобучених“ посленика и изданака српске дипломатије. Постоје свега „три правила“. Толико су једноставна да би свако даље објашњавање и појашњавање представљало, ништа друго, него потцењивања интелигенције драгих блог читаоца.

Зато, само их наведимо, а ви „позовите“ бујну машту, добронамерност, хумор... штагод. Једноставно, дајте вашем уму одмерене – „тегове“. А, упамтите добро, српски дипломата „слепо“ се придржава следећег тројства „дипломатских правила“:

Прво правило: „Најважније да сам ЈА тај који сам сада овде, а не неко други!“ (Напомена: чисто српска посла!)

 Друго правило: „ЈЕЛО ЈЕ НАЈБОЉА ХРАНА!“ (Напомена: иди по пријемима, на вечере, гозбе... и пиј&кркај, јер ко зна када ћеш имати поново прилику!?)

Треће правило: „Тек послењег дана четворогодишњег мандата, помери најтежи део намештаја (одређеног за „касу“ још на почетку!) иза кога си свакодневно „бацао“ бар 10 евра, и добро покупи и изброј сав новац!“ (Напомена: ако је баш много тешко плати двојици физикалаца, обавезно са повезима преко очију, да се не мучиш приликом померања тог „комада“ намештаја!)

*

Ако мислите да је ово био обичан виц, варате се! Наведена српска „дипломатска правила“ својевремено је аутор овог блог поста, неким нашим вајним дипломатама „добро платио“– скупим вискијем! А, ако сте већ негде ово и чули, сада бар знате ко је те „корисне савете“ касније бесплатно „шеровао“ са другарима и познаницима, баш као и данас – шаљивим помињањем – на друштвеним мрежама!