ПУТЕВИ ПОСУТИ ПИКАВЦИМА

Пут може бити посут – цвећем... Пут може бити посут – трњем... Путеви наши све су више и више посути – неугашеним пикавцима...

Нова (не)спортска грана у Срба, могла би ускоро бити и БАЦАЊЕ НЕУГАШЕНИХ ПИКАВАЦА цигарета, „зврцањем“ (узети пикавац између палца и најчешће средњег прста, као на фотографији, мало стегнути филтер, и – „зврц“!). Стога би се и такмичари могли назвати „зврцачима“. Могућих је десетак веома „занимљивих“, чак и олимпијских, дисциплина (десетобој?!), углавном, ко ће безвезније да баци, убаци, набаци, пробаци, пребаци, добаци, подбаци..., и још понешто – неугашени пикавац цигарете... Може и са лаганим замахом. Али, без посебног одабира „такмичара“ – „зврцача“ (сви, пушачи, сви...), без личног тренера (сам свој тренер), без елиминације из такмичења (важна је масовност)... Једино је битно да си пушач, какавгод (читај: некултуран, неувиђајан, нељубазан, немаран, непажљив...!), макар се и „гребао“ за цигарете. Неограничени су: број учесника, старосно доба „зврцача“, пол, број покушаја, доба дана и ноћи, временски услови (киша, снег, ветар...)...

Аутобуска стајалишта градског превоза могла би бити најбоља места за тренинге, а сама такмичења могла би се одвијати у сличном „сценском“ амбијенту.
За обезбеђење такмичења били би задужени слабовиди(ји) представници Комуналне полиције, и где год је могуће видео надзор са могућношћу видео записа. Пређимо одмах на могуће дисциплине и могућа правила!

*

Прва дисциплина: да се неугашени опушак цигарете (пикавац) „зврцне“ са једне стајне ноге (уски простор!) на улицу или тротоар (широки простор!), чисто ради загревања и „разбијања“ почетне треме. Пожељно је „зврцнути“ пикавац веома „страсно“ и преко што више запрепашћених глава присутних људи на стајалишту или преко аутомобила на улици. Што неконтролисаније и дрскије, то је уметнички „дојам“ приметнији.

Друга дисциплина: пребацивање „зврцањем“ неугашеног пикавца преко канте за отпатке, из чучећег положаја, са најмање три метра удаљености, без права на подизање пикавца у случају промашаја, јер касније се, код нерешеног резултата, рачуна и чији је пикавац ближе прелетео, пао и тамо остао.

Трећа дисциплина: убацивање неугашеног пикавца у отворе металне решетке сливника за одвод кишнице, уз ивичњак; први пут је „зврцање“ из руке, а потом, слично голфу (само ногом, уместо голф палицом) из колико ће пута „зврцач“ убацити пикавац у празнине решетке. Наравно, најуспешнијим се сматра директно убацивање, а затим најмањи број „ћушкања“ пикавца ногом.

Четврта дисциплина: „зврцање“ неугашеног пикавца што даље од уредно постављене бетонске канте за смеће, на аутобуском стајалишту, са специјалним лименим додатком за гашење пикаваца у било којој фази попушене цигарете. А, потребно је да „такмичар зврцач“ стоји најдуже три секунде испред те „смећаре“.

Пета дисциплина: гађање неугашеним пикавцем у шипку саобраћајног или стајалишног знака, стабло младог дрвета, вертикални олук на кући... Једини услов јесте да се то чини жмурећи, по сећању где се одабрани циљ налази!

Шеста дисциплина: ко први попуши цигарету до линије филтера, „зврца“ неугашени пикавац, вођен „бујном пушачком маштом“, док остали редом „зврцају“ на сличан начин покушавајући да погоде у исто место, или ко ће ближе првом баченом пикавцу. Први „зврцач“, на пример, може да „зврцне“ на улицу и тротоар, да убаци у приступачан олук, да погоди нечији оближњи подрумски прозор, да набаци на крошњу дрвета, или на подпрозорни симс на првом спрату...

Седма дисциплина: гађање неугашеним пикавцем цигарете пса луталицу у покрету или голуба у полетању са земље или дрвета или..., правећи приликом „зврцања“ што већу „буку“ својим гласовним могућностима или табанањем.

Осма дисциплина: прецизно убацивање „зврцањем“ неугашеног пикавца цигарете у задати циљ (канта, сливник, олук...), док „зврцарош“ другом (слободном) руком непрекидно обавља што гласнији разговор (прича, прича, прича...) путем мобилног телефона.

Девета дисциплина: непосредно пре уласка у аутобус, „зврцач“ најпре снажно испљуне „жваку“ на тротоар или улицу, дубоко издахне сав угљен-диоксид из плућа, увуче најдубљи могући дувански „цуг-дим“, потом га са задршком „уноси“ у аутобус, „преживајући“ га до онесвешћивања, и онда га што дуже испушта у свим правцима унутрашњости аутобуса. Такмичење надгледа кондуктер! Наравно, сви „зврцароши“ раде истовремено, ради прецизности мерења „резултата“.

Десета дисциплина: на БУС стајалишту, непосредно пре самог уласка у аутобус, што брже „зврцнути“ неугашени пикавац цигарете под аутобус, што ближе резервоару за гориво. Ко не зна тачно где се резервоар налази, признају му се и покушаји „зврц-подбацивања“ или испод места где седи возач или што ближе пројекцији (на коловоз) доње средње осе аутобуса.

*

Не заборавимо ни смрдљиве уличне новомоторне покретне „дуваче“ опалог јесењег лишћа и свега у захвату снажног ваздушног млаза, из широког црног набораног гуменог црева, који додатно стварају и облаке најпрљавије прашине и велику заглушујућу буку; тек, језиви будилник када време буђења наручено није... Последице: растурање лишћа и смећа и већ догорелих „зврцнутих“ или разбацаних пикаваца цигарета, који ако не буду одмах након „такмичења“ („зврцашијаде“) почишћени, прва следећа јесења киша или перачи улица ће их наквасити и претворити у потоке жућкасте штетне никотинске течности...

Држава најбоље може помоћи развоју нове (не)спортске гране – БАЦАЊЕ НЕУГАШЕНИХ ПИКАВАЦА – повећањем продаје цигарета, подстицањем производње цигарета, што већим увозом цигарета из суседних држава (знатно неповољнијим по увозника!); непридржавајући се законских одредаба о пушењу цигарета на јавним местима, некажњавајући безобзирне и неувиђајне пушаче цигарета, рекламирајући ову нову (не)спортску грану и њене разгранате дисциплине целодневно, на свим медијима; такође, масовно продавати цигарете малолетницима, позивајући све нове „зврцаче“ да што више „вежбају“; чак, да пикавце „зврцају“ и са својих балкона, тераса и собних прозора, из својих аутомобила; и испред кућа, локала, продавница...; породично, тимски, екипно... Није искључена ни могућност организације уличних шетњи и параде поносних „зврцароша“ неугашених пикаваца цигарета.

Само једно питање, на крају: Па, људи, да ли сте ви свесни, како је лако освојити медаљу на такмичењу („зврцашијади“), чак можда ускоро и на Олимпијским играма, и лако ући у историју; само треба још мало увежбати оно што већ добро знате – прецизно „зврцање“ неугашеног опушка цигарете...!? (Кога брига што вас пушење цигарета неминовно – убија!?)

И, пардон, још само једно „питањце“: А, где да се склоне скроз наскроз угрожени – непушачи?! (Иначе, мука им је већ од саме помисли, на све ово!)

П. С.

Добродошли су: предлози, примедбе, критике, мишљења, идеје, сугестије..., ЗА и ПРОТИВ ове нове (НЕ)спортске гране и њених правила.