МОЈЕ КА ЗРЕЛОСТИ

ПРЕ*ЗРЕЛО

На безброј начина, може се изрећи:

о животним добима и људском веку,

како од младости до старости прећи,

како бирати стазу – тврду ил' меку?

*  *  *

ХОД ЗРЕЛОСТИ

Младост уме да спаја зоре,

изазива слапове и поноре,

тад вода током не протиче,

већ стрмовито тражи море.

Младост незаборав оцртава,

увод је за све будуће романе,

тешко се кроти или спутава,

не издвајати јој ситне мане.

Младост, младост, младост...

најчешће све ново покушава,

смењују се и патња и радост,

док старост притајено спава.

Познији живот кад завлада,

и то су драга нам времена,

по коси све више иње пада,

под руку су нада и успомена.

Позније доба тихо покуца,

кад младост већ посустане,

биолошки часовник откуца,

кад лакше се седне но устане.

Позне су животне године,

плетене стазама животним,

иза су многа брда и долине,

осликано сликама успутним.

Младост и старост дубока,

у људском животном веку;

зрелост, од чучња до скока,

дешавају се сваком човеку.

*  *  *

(Д. П, 30. јул 2016, Земун  ~ Ој, младости...! Ој, старости...!)

*Фото: (1) Зрела смоква као длан, ових дана... (2) Загрљај...

ПОСЛЕ*ЗРЕЛО

Људска зрелост, обично нечујно долази,

оквир су јој искуство младости и старости,

кад једанпут дође, више никад не одлази;

зрелост се не мери ни брзином ни спорости.