ПРЕ*ЗНАЊА
И кад помислимо да све знамо,
ипак постоји оно: како и зашто?
Неће увек да нам се каже само,
увек остаје недоречено нешто!
* * *
ЗНАМ... ЗНАШ...
Знам да
постојиш.
Знам где си.
Знам да те
има,
знам и
колико.
Знаш да негде
дишем,
знаш и колико
високо.
Знаш да често
уздишем,
знаш и колико
дубоко.
Знам да ме у мислима
желиш,
или бар
верујем да је тако.
Знам да би
топлину да делиш,
а знамо да то
није баш лако.
Знаш да сан
си ми ноћима често,
знаш колико
су сне поруке тачне.
Знаш да
постоји наше место,
где сенке
прошлости нису мрачне.
Знам да још
има понеки маслачак,
можда и
понека бела рада.
Знам да и
пужеви стазом миле чак.
Знам да је
прелепо кад киша пада.
Знаш колико
ми недостају кораци,
који држе се
за руке, и загрљени.
Знаш како су
лепши облаци,
кад ми нисмо сами,
ни усамљени.
Знам да
постојиш
и да ниси
далеко.
Знаш да на видику стојиш
Знаш да на видику стојиш
а да увек си –
преко.
* * *
(Д. П, 18. јул 2016, Земун ~ Да ли мисли увек казују – довољно?)
*Фотка прва: Ваш блог песник, на Плитвицама, некад...
ПОСЛЕ*ЗНАЊА
Колико може у стихове да стане – осећања?
Више од наших и жеља и хтења и надања...
Више од свих наших и очекивања и знања...
Више од свих наших и самоћа и дружења...!
Ovo je, kad resis da ubijes nekog ,ako se na nekog odnosi,ako taj neko postoji ! Divna je fotografija ,verovatno tvoja iz mladosti,a ova druga sa kosom i ocima neke dameje zaista lepa.
ОдговориИзбришиУх, замисли песника "убицу"; то ми још нико никад није рекао, чак ни као комплимент. Најежих се... Моји стихови се увек на неког односе. У мојим строфама увек неко постоји. Фотографије увек веома пажљиво бирам, поготово када је о дамама реч.
ИзбришиМожемо закључити: песмом се може све,/ и кад обичне речи не допиру,/ кад нешто није као пре, / душе се песми не опиру!
Izvinjavam se zbog pravopisne greske !Dakle odvojeno "dame je " Tako je to kad se kuca,a izgubi se snaga zbog stihova divnih tvojih!
ОдговориИзбриши"Стихови дивни моји", ах(!), / прекривају све грешке, / и стављају их у други план, док заустављају дах(!), / не журе, као да иду пешке, / милују вас - и ноћ и дан! /
Избриши* Не само што снагом зближавају људе, / не може нико то да спречи./ Па, нек буде како буде, / јер, стихови често спајају и речи...
Nadahnuto! Pesnik ubica nisi. Mislila sam da verovatno svako od nas moze, kada bi imao takav talenat, napisati nekome nesto slicno. Zato rekoh "ubi me"...........A sto se poezije tice, kako bi danasnja mladez rekla, ja sam FAN Milana Rakica i to veliki.
ИзбришиRuke su same pronašle ovo.Možda su misli tražile lepotu reči i kao zrak uletele su jasne ,kao što je jasna i dubina svake reči u stihu. Spoznadoh da te nema,da tvoja duša možda luta ili je našla mir. Voleti ovako,veliko i duboko,zauvek od početka do samog kraja,može samo neko ko srce ima veliko u koje može smestiti sve. Sećanja,koja daju snagu i lepotu. Biti daleko,a tako blizu, trajati od proleća do proleća,kao večnost u kojoj si.Šteta iz tog srca moglo je nići još divnih stihova... I šteta da sve te stihove ne pročitaju ljudi.Možda i hoće,slučajni namernik kome treba nežna reč da se ureže u dušu,da bude lakše,neko ko će razumeti šta znači voleti,voleti zauvek snažno i nežno,postojano bez obzira šta život odredi.Jedna je iskra koja je trajala.Njena toplina je u hladnoći grejala ,u tišini tiho šaputala....
ОдговориИзбриши