ПУЖ ЗНА СЛУЗ

(Измишљен интервју: с једним виноградским пужем – СЛУСКО Слузић, љубимцем у покушају...)

* Здраво пужићу! Откуд ти усред земунске градске вреве...?

- Здраво, добри човече... Па, запало баш мене да се приљубим на унутрашњој страни браника твог аутомобила, чврсто заспим добро „залепљен“, па кад сам се пробудио оно чујем да сам доспео у Земун. Шта ћеш, дешава се! Сакријем се овде некако у напуклину коре великог дрвета, а срећа ме је „погледала“ што си ме ти нашао, узео, и угостио. Ни сањао нисам да обичном пужу може нешто тако лепо да се деси. Углавном, сви прво мисле на неки „мој“ специјалитет на трпези... Пуј..пуј..пуј, далеко било!

* Ау, баш си био добро задремао „у колима“; значи да је ваздух на плацу подно фрушке горе добар за спавање...?! Вожња ти је пријала, мада мало опасна... А, кажеш, зовеш се Слуско?

- Да, Слуско Слузић. Још кад сам био сасвим мали пуж – виноградски пужић – сви су знали по мојем трагу од обилне слузи, да сам то био ја. По томе су ме препознавали, па ме и назвали – Слуско. Ех да ми је тад неко рекао колико је та наша слуз здрава и вредна, да је лучим неком ко се у те лекарије разуме, био бих већ данас један од најбогатијих пужева на свету... А, ја се „бећарио“ по винограду и околини. Колико видим, овде у граду је нешто сасвим друго, много је опасно, зачас неко може да те згази, или...

*А, презиме – Слузић...?

- Видиш, како ме је кренуло, ово с путовањима, можда ћу морати и пасош да вадим; зато морам и презиме да имам. Кажу ми да сам већ прилично „популаран“. Па, к'о велим, није на одмет, да се припремим... ха..ха..ха...!

* Испричај ми још мало о твојој драгосеној слузи коју лучиш чим станеш на „стопало“ , и протегнеш се, обележавајући подлогу по којој се крећеш, њоме се лепиш за разнолику површину – на равном, на косом, наглавачке...

- Не знам ти ја ништа, о чему бих могао да причам: то је тако, од мајке природе дато. Мени помаже при кретању, док стојим у месту, кад се склупчам и спавам... Чујем да ви, људи, о томе знате много више, па, прочитај негде, или се распитај! Знам само да се о нашој пужјој слузи све више и чешће говори као о веома важном састојку у многим лековитим средствима, посебно у новијим кремама за кожу.

* Да, али кога сам год питао о пужевима сви се прво намрште, онако гадљиво, направе такав израз лица да ми престане воља да их даље и питам.

- Да, једино што сам добро доживео од многих људи јесте да када ме прстима ухвате за моју кућицу и окрену отвор нагоре, почну да ми певају: „Пусти, пужу, рогове да оремо долове, ако их нећеш пустити, ја ћу тебе...“, једва да успевам и толико да разумем шта ми то певуше. И, ја онда, шта ћу, полако извирујем из моје љуштуре, испружам рогове... Они ни не знају да су на врху рогова моје очи. Посматрам их, са свих страна, и једино ми остаје да се молим да ми нешто лоше не ураде. На срећу, најчешће ме спусте на земљу, оставе, и дуго посматрају, док се ја удаљавам „пужећим трком“ и исписујем им слузаву поруку: „хвала.. захваљујем вам...“.

* Да ли би пристао да останеш код мене у гостима  неколико дана, или колико желиш, јер желео бих да те боље упознам. Можда и да постанеш мој „кућни љубимац“...?

- Даааааа, врло радоооо..., бар док се мало не привикнем на „градски живот“, или док можда одлучим да те замолим да ме вратиш негде у природу... Видећеш, ја сам тих, миран, послушан, умиљат..., а могу да те „мацкам“ по рукама, ногама, телу... свуда где имаш неку брадавицу, раницу, бубуљчицу..., и то директно и колико дуго желиш. За то време можемо да „разговарамо“, да ме премешташ, да моју слуз размазујеш где сматраш да ти може користити. Само ме спустиш на своју кожу, мало придржиш моју кућицу док се не „залепим“, и ја радим, радим, радим... Не брини за мене, ја сам прилично јак и жилав, неуморан, и не можеш ме лако повредити...

* То ми лепо звучи, а шта ти волиш да једеш, да грицкаш, на чему да лежиш, да ли пијеш воду, и шта ако би морао да будеш сам током целог дана...?

- Па, кажем ти, ништа једноставније: начупкаш разне траве, понеки лист са дрвета или са твоје смокве, комадић поврћа и воћа, парченце купусовог листа, понеки комадић зеља, ако остане неко парченце куване тиквице, пола гриза банане... Све то имаш или у кухињи, или испред куће... А не смета ми ни ако је „сервирано“ неколико дана. Ееее, дааа, волим кад би се сетио да ме попрскаш водом бар једанпут дневно; то ми прија... Али, не марим, ни ако само понешто и помало, буде од свега тога. Јер, ако и нема ништа, ја се завучем у своју кућицу и чекам, могу тако дан-два, без бриге...

* Аха, баш ме занима: да ли више волиш дан или ноћ?

- Ноћ. Знатно сам активнији ноћу; тада као да ме нешто вуче да отпузим, било где, само да „шњувам“, истражујем, завирујем... Није ми превасходно битно да ли ћу нешто да нађем за храну, већ само да се крећем. Док, дању, поготово кад је напољу врело, боље ми је кад не мрдам из станишта, склупчам се, „затворим“ у своју кућицу, и мирујем. Тад ми ништа није потребно, само мир, тама... Тад можеш да ми лагано замениш храну, оставиш поред мене нешто што и ти једеш, само одгризи залогајчић и одстрани кору; волим кад могу одмах да уживам и у мирису и у укусу... Можеш и нечим да покријеш мој „апартман“, тако да не могу случајно да ти побегнем, па после мораш да ме тражиш по кући... Не љутим се ја.

* Већ замишљам шта ће моји пријатељи помислити кад чују или им будем причао о мом новом пужу љубимцу – Слуску...?!

- Ха..ха..ха... Баш бих волео да дуђу и да ме виде, пипну, дозволе да им се прошетам по руци или нози... Али, молим те, буди опрезан, и буди увек близу, да ме неко непажљив и неопрезан не повреди. У тебе сам стекао поверење. И, немој да се много „нацапају“ лосионима, јер не знам како бих реаговао на неке јаке мирисе; да не испадне да сам недружељубив, и да бежим у своју пужећу кућицу. Могу и да ме помазе по стопалу и врату, само немој да ми гурају прст у очи, да ми додирују врхове рогова... Иначе, немам ништа против да се дружимо. Нећу те обрукати. Напротив!

* Сад се одмори, идем да ти донесем нешто за грицкање и освежење: мало краставчића, мали гриз свеже смокве, парченце шљиве, кришкицу лубенице, комадић крушке, лист першуна, парче теста са сиром...

- Мммм..мммм..мммм... Једва чекам... Баш сам огладнио!