КУЧЕ ОД ЈУЧЕ

„Нисам ја куче од јуче!“... Ух, како ми је легла ова изрека, ових дана. Како је само обична, питка, и колико само казује. Колико се само у њој састоји мудрости. И колико само мило звучи, поготово изговорена од симпатичне даме, за коју као да нема тајни у послу који обавља. Која с поносом носи „бели мантил“ и ради у лабораторији...

Да ли је сигурније "на две столице"!?...

Сложила се да могу ту њену омиљену фразу – „нисам ја куче од јуче“ – да поменем у овом блог текстићу, уверена да ће та изрека или крилатица многима знатно и значајно користити. Ћаскали смо док ми је из вене „истакала“ крв у мале епрувете, ради рутинске контроле „крвне слике“, по упуту мојег одабраног лекара. А ја јој уделио комплимент да „има веома лаку руку“.

Док се изрека с почетка – „нисам ја куче од јуче“ – односи на вештину даме у лабораторији, потоњи наслов ове приче упозорава на све оне који нису или не желе да буду свесни да су у свом послу, ништа друго него, баш: „куче од јуче“ (а, то је антитеза, коју сам одмах промислио). Истовремено ми је прострујало и питање: зашто одмах „повучемо“ ствар у сверу негативног; зашто „куче од јуче“(?), кад је много „питкије и јестивије“ ћаскати о изворном облику: „нисам ја куче од јуче!“. Ваљда, то је новинарски „црв“ који често проради у вашем (одабраном) блогеру.

И, да ли је потребно трошити речи у објашњавању наслова овог блог текста – куче од јуче, сем да га више пута поновим, као мантру, у знак упозорења, колико само има оних који немају „ни дан“ искуства у обављању посла којим „(ах!), толико желе да се баве“ (али, превасходно желе!), а једино и најбоље само „умеју“ да манипулишу људима, ометају способније, коче учљивије, постављају окружењу клипове у точкове, наводе мито у своју воденицу, продају душу ђаволу, мобингују..., само да би се негде угнездили, убацили, наврнули... Или, потом, да би негде о(п)стали!

Није овде уопште реч о „плагирању“, јер има много оних који регуларно и самопрегорно долазе до диплома напорно учећи и вежбајући, али немају неопходно одговарајуће искуство – лично доживљено и лично преживљено. Немају практична знања! Немају самопоуздање, нису још довољно информисани из области струке, мањкају им креативност и идеје. А ако су још и „оперисани“ од интуиције, онда нису довољно оспособљени да руководе, воде, планирају, организују, кадрују, контролишу, предвиђају... Подсетимо се лекције о резултату, који је надградња „три И“ (резултат = Информација + Идеја + Интуиција)...

Кад неко, пун самопоуздања и самопоштовања за себе каже: „нисам ја куче од јуче“, то се потпуно разликује од оног кад ми (или други) за неког кажемо да „је куче од јуче“... Проблем јесте у томе што сваке године има све више и више „кучића од јуче“, који без дана или без довољно искуства запоседају непримерено „високе положаје“ у свим сверама друштва, не разумеју довољно, нису стручни довољно, нису одговарајуће образовани, пливају у сасвим другачијем систему вредности...

Па, узмите и саме кучиће, погледајте их, било расне кућне љубимце или обичне „кантопревртаче“, запазићете разлику између оних који „нису од јуче“ и оних који „су од јуче“. Нема потребе да детаљније објашњавамо. Код првих одмах уочимо разлику, јер они су „добрице“, „искрени“, „нескривени“, „позитивни“... (можемо ређати њихове лепе особине у недоглед). А ови други, све то још нису довољно. Не кажемо да једног скорог дана неће и бити, али још нису сасвим!

Кад неко "има лаку руку",
има и знање, и искуство, и самопоуздање...

Када сам чуо изреку „нисам ја куче од јуче“, одмах сам се у њој препознао. Ипак, цео дан сам се преиспитивао, да бих био сигуран. Баш ми је годило да припадам тој групи људи за које важи крилатица: „Нисам ја куче од јуче!“. Током дана вртила ми се непрекидно у мислима та реченица: „Нисам ја куче од јуче!“... „Нисам ја куче од јуче!“... „Нисам ја куче од јуче!“...

Не могу ни да замислим, чак ни у сновима, да ми неко каже како блогујем као „куче од јуче“; или: да се понашам на друштвеним мрежама као „куче од јуче“; или: да обављам свој посао као „куче од јуче“; или: да кувам кафу као „куче од јуче“; или: да возим аутомобил као „куче од јуче“... Или...?! Не знам, стварно, како бих након тога могао мирно да спавам. Још горе, како бих уопште било где могао „нос промолити“?

Чуо сам ја и за песму која има рефрен: „Нисам ти, луче, ја од јуче, хеј...“, а пева је извесна Милена Вучић. Сладуњава песмица, није да није. Али, мени се више свиђа: „Нисам ја куче од јуче“, и без оног „хеј...“; тихо, умиљато, умирујуће... Заправо, тако благотворну крилатицу, на такав начин, може да изговори само искусна особа која заиста – „није куче од јуче“...