МОЈЕ ПЛИМЕ РИМЕ

Р И М А' П Л И М А

Памтим моје и песме и стихове,

оне одвећ старе, и сад ове нове;

јер нису на ситном песку писане,

већ их чувају дуго равни камене.

*  *  *

КАМЕНА ПРАШИНА

Звездана ноћ – бонаца,

допиру пригушене речи

песме рибара, далеке.

Мирне су гране палми.

Оставио сам давно,

на морској обали,

на дну осеке, лепу

романтичну причу,

на камену – записану...

Узалуд сада, тамо,

тражим речи те приче

– на равни камена;

избледеле и нестале.

Јер, годинама већ –

камен о камен се таре...

Испод површине таласа,

данас, у некадашњем

каменитом плићаку,

налазим само, нову

– камену прашину.

Камен о камен се таре...

* * *

К  А  М  Е  Н

Запис на камену је најпостојанији. Каменита подлога је најдуготрајнија. Камен најдуже одолева времену и лошим условима. Папирус, дрво и папир могу лако да изгоре у пламену. Магнетоскопи и траке нису дуготрајни и поуздани. А записи на „подлогама“ најновије технологије – дискете, дискови, меморијске картице..., привремени су и прилично лако уништиви. Камен „најдуже памти“...

Камен се најбоље обликује. Камену хвала што је очувао драгоцене историјске записе и написе. Ни метал није раван камену, јер увек је разним варварима био „привлачан“ и лако и очас било је мењати му облик и намену... Зато камен има посебну вредност ванвремену, као најсигурнија подлога за написе...

Љубав, осећања, емоције... кипари најбоље могу клесати и изразити и овековечити, у – камену...

* * *

Р И М А' О С Е К А

Бацамо у даљ снажно камен с рамена.

Ко тебе гађа каменом, ти њега хлебом.

Није било ватре, без варнице кремена.

Кочије, тек романтично – путују небом.

Морска вода трагове оставља у – камену.

Камен романтичне речи дарује времену.