МАЈСТОРИНГ И ЧЕТИНГ

Нема много тога непознатог у односима са МАЈСТОРИМА. Мајстори су мајстори...! Искуства су нам најчешће веома негативна. (Аах, ти мајстори! *Један од изузетака је само мајстор-молер „брка“ са прве фотографије – што јест' јест' – добар!) Али, ова наша „блог лупа“ увек нешто увећа и издвоји, колико да укаже, подсети, упозори, предупреди...

 

Скоро сваки договор, боље рећи договарање, са том чудном „сојтом“ мајсторском, изгледа отприлике овако:

- Када можете да дођете, да видите... и да се договоримо?

- Може, може, идуће недеље!

- А, када идуће недеље, који дан...?

- Паа, рецимо после уторка, среде...

- Да ли после уторка или после среде?

- Најбоље у четвртак! Сигурније је, имам неки пос'о, таман да све завршим.

- Да ли пре или после подне, у четвртак?

- Паа, после подне, за сваки случај...

- У које време, у колико часова; не седим ја по цео дан код куће, па......

- Може око 14, а ако ми случајно нешто искрсне, онда око 17 часова.

- Али, имаш мобилни, па ми обавезно јави: у колико часова.

- Имам, имам, мобилни...

- Добро, али обавезно ми јави време доласка, имам неку обавезу, али кад кажеш време, бићу сигурно код куће.

- Нема да бригаш, договорено...

*Епилог: нити је мајстор дошао у договорено време, нити се јавио да неће доћи, нити се јавља на мобилни телефон, нити се уопште јављао те недеље... Да ти мука од таквих људи, таквих „мајстора“, припадне?!

*

Ако већ мајсторе, и договарање с њима не желимо ни да правдамо нити да разумемо; онда, „намерно“ нису за разумевање, ни несувисли „разговори“ тинејџера – ЧЕТОВАЊЕ – на друштвеним мрежама. Родитељи им купују скупоцене компјутере, лап-топове, Андроиде, таблете... да би они на све то заузврат, свим и свачим изазвани, „пљували инвалидном комуникацијом“, где се у дијалозима не препознају „ни глава ни реп реченице“... Јадни су ти њихови „куцкајући разговори“, где не истичемо у први план граматику, правопис, стил, интерпункцију, размаке..., већ садржај непрегледног низа кратких „офрљих“ порука које су само „збир“ узалудно потрошених минута и часова, а кад само овлаш погледаш – и јад и беда!

Ево, типичног примера једног таквог просечног бесомучног „разговора и договарања“, на друштвеним мрежама (рецимо, „четовање“ на Фејсу), ради само и само једног евентуалног „виђења“. Утисак: тренинг неискрености! Отуђеност! Скученост! Осамљеност! Немуштост!... (Прибележено:)

- Чујемо се сутра, да се договоримо! (Ентер!)

- Да, сутра се чујемо, да се договоримо, када да се видимо! (Ентер!)

- Добро, ае, видимо се... али, прво да се чујемо! (Ентер!)

- Важи, еа, прво се чујемо, па се договоримо, рецимо увече! (Ентер!)

- Ее, то, најбоље је увече, дакле, чујемо се! (Ентер!)

- Договорено, чујемо се и видимо...! (Ентер!)

- Бићу на Фејсу цело поподне, па ко се први јави! (Ентер!)

- И ја сам, важи, па се договоримо! (Ентер!)

- Сад морам да прекинем, кева ме зове на клопу, ајд, чујемо се. (Ентер!)

- И ја нешто журим, имам другу „везу“, ајд, чујемо се и видимо! Ае...! (Ентер!)...

*Епилог: нити су се чули сутрадан после подне, нити су се чули до поноћи тога дана, нити су се више чули ни видели тих дана, нити имају времена за дружење, нити знају да се друже, нити имају вољу да се удаље од зачараних екрана и игрица (јер, друго ништа и не знају да „раде“ на компјутеру!)... Нове и нове несувисле поруке су потиснуле и препокриле претходне, а јучерашње... ихи-хааај! (Далеко прошло време.)

*

Замишљам: Мммм, што волим врућу чорбу, више врелу него врућу, па да је (ја) хладим дувањем у кашику и сркнем кад ми је најмилије, а да језик не опечем. Најпре се наудишем „укусног“ мириса, онда се намиришем „мирисом“ укуса, па уснама проверим да ли је кашика врела, па ако није истурим мало врх језика, па лево па десно, па под језик, па на језик, и само лагано изручим садржај повеће кашике, да се разлије равномерно ка корену језика, испод „остатака“ од крајника, и грлу које је научило да ми потпуно „верује“ када му нешто „нудим“ на гутање... Зашто ово причам? (Честа узречица којом мој другар и комшија Тус, хвата залет за наставак започете мисли!) Ево, зашто!

Јер, замишљам колико су наведен дијалог са мајстором (МАЈСТОРИНГ) и размена километарских „порукица“ (...куц-куц...Ентер! ~ ...куц-куц-Ентер!) између данашњих „клинаца“ на Фејсу (ЧЕТИНГ) „осиромашени“, као „осиромашени уранијум“, без „и мириса и укуса“ – и обезмириШЉени и обезукуШЊени!!! До последњег – евра?! (Ау-фидерШЊен!)