ЈЕЖЕВИ ВОЛЕ БОДЉАМА
Могу се кладити, да сте онако
подсвесно, на прву, помислили на ону једну „бодљу“ из вица: „Кад се воли мора и да боли; рече јеж и сиђе
са јежице.“... Може и то! Али, ваљда сте ме већ помало упознали, да не бих тек
тако олако „продао“ овако добар – наслов, само због „једне бодље“. Је л' да је наслов
– ЈЕЖЕВИ ВОЛЕ БОДЉАМА – баш добар? Уосталом, могли сте већ приметити да (скоро)
сви моји наслови имају само три речи, као у оној евергрин: „Те триии слаатке реечи... јаа тее вооолим!“ (Зато,
препоручујем да добро „удахнете“, и верујете да неколико минута неће бити
некорисни!)
Време
за љубав је увек тешко, али сама љубав никада није у лошем стању... Љубав често
скривено показује своје –
и снагу и слабост... Љубав је вечита и својеврсна прича
и загонетка нашег постојања. У њој се преплићу
елементи реалног и надреалног, парадокса и црнохуморног, анегдотског и
гротескног, искошене веселости и опсесивности, инверзног и аналогног, узрочног
и последичног, ведре ругалице и сетног дијалога, савременог и историјског,
локалног и општег...
Могло се све ово рећи (и)
много директније (ништа лакше!), у свега десетак редака текста, с идејом да само
прикажемо љубав као непрекидно примицање и одмицање... Инспирисали су јежеви, и, да ли они стварно воле
бодљама?! Код јежева, то је све једноставно, бар тако мислимо, само примицање
(боц!) и одмицање (ијаој!)... Код људи није уопште једноставно! Код људи
постоји „људска“ свакодневица, са
свим њеним „зачкољицама“, системом вредности, отежавањима и олакшавањима,
затезањима и опуштањима, успонима и падовима, притисцима и стресовима, копањима и закопавањима, јачањима и сламањима, отуђењима и
разотуђењима, покретањима и кочењима, отварањима и затварањима, разумевањима и
неразумевањима, толеранцијом и нетолеранцијом, благостањем и бедом, знањем и
незнањем, ствари „крупне“ и „ситнице“(...)...
Могло је и кратко и
јасно – војнички! Када у мрклом поноћном мраку, без „грама“ месечине, млад
војник на стражи, чује у близини ненадано јежево бучно „трапарање“, „стењање“, „њушење“...,
прво помисли да је то бат корака недобронамерника, и „срце му сиђе у пете“, од
страха. А онај који зна, искусан, прво покуша да „преведе“ шумове јежевих прилично
јеЖивих „порука“, и личе му на „Знаш-ли-ко-ли-ко
си ле-па? Да ли си све-сна?“
Нема коментара:
Постави коментар