ДЕМАГОГИЈА (НЕ) ПРИЈА

Медији, из дана у дан, све више су преплављени „дијагнозом“: демагогија. Очигледно је и без „лупе“, али вођени максимом: „о свему под лупом“, нагласимо ту „појаву“ једноставним блог постом! Јер, многима који нису баш сигурни шта (ни)је појам демагогија, могу добро да се „одаламе“ (сами себе!), ако се довате погрешне стране „семантичког штапа“. Може да им баш (и) не прија – демагогија.

Да ли је демагогија ако се налазимо код пријатељске породице у посети, и лепо нам је, засели смо, и скоро заборавили да кренемо кући; па, одједанпут „глава гостујуће породице“ замоли за мало пажње, захвали одличном домаћину на гостопримству, и потруди се да „објасни“ зашто би управо требало да пођу својој кући: „Сигурно је (вама) већ касно. Вероватно су домаћини (ви) уморни или поспани. Можда сутра (ви) морате раније да устанете. Вероватно (вам) је потребно и мало времена да пре спавања поспремите причињени неред или (ви) оперете посуђе. Сигурно желите (ви) да погледате и ТВ серију која само што није почела. Треба (ви) да изведете и пса љубимца у вечерњу шетњу. И да (ви) мало пролуфтирате дневну собу пре него затворите прозоре. Те (ви) ово... Те (ви) оно...“ ... Без дилеме, све ово ЈЕСТЕ „тешка“ демагогија!!! Јер, све је „као бајаги“ звог домаћина, који је заиста дао све од себе да гостопримство буде примерено пријатељству.

Да ли је демагогија ако домаћин, у једном тренутку, оценивши да гости још не намеравају да крену својој кући, а већ је касно, каже: „Драги наши гости, нама је време за одлазак у кревет, ви останите колико дуго желите, надам се да вам неће бити проблем да се снађете у кухињи и бифеу за пића... Желимо вам лаку ноћ, само добро притворите врата ако будете излазили пре него се ми ујутро пробудимо. Лепо се башкарите... Лаку ноћ, пријатно!“ (И, повлаче се у своје одаје.) ... Ово је само добар „евергрин“ ВИЦ који сви знамо деценијама, с колена на колено, и увек нас добро насмеје. Значи, само добра шала!

А, да ли би била демагогија ако би у име гостију, онај „главешина гостујуће породице“ одлуку о поласку кући, у оквиру искрене захвалности домаћину, образложио отприлике овако: „Драги домаћини, било нам је код вас веома лепо, али сада је време да кренемо кући, јер имали смо (ми) напоран дан. Прилично смо (ми) уморни, и (ми) поспани. Сутра треба раније (ми) да устанемо, и припремимо се за обавезе које нас очекују. И пас љубимац нас већ чека код куће, да га изведемо (ми) у шетњу. Позивамо вас да што пре дођете код нас у госте, и узвратимо вам овако лепо гостопримство и дружење. Хвала, и лаку ноћ...“ ... Еее, ово НИЈЕ демагогија. Додуше садржај реченог може да варира, зависно од стила и умешности, али суштина је управо оваква. Неко ово може називати и „дипломатијом“ или какогод, али сигурно није демагогија.

Шта додати, а не „покварити“?! Једна од дефиниција, примерена нашој (српској!) политичкој позорници, могла би да изгледа овако: демагогија (од грч. δῆμος „народ“ и грч. ἄγειν „водити“) односи се на политичку стратегију, ради стицања политичке моћи, преко апологије на уобичајене предрасуде, бојазни и очекивања једног колектива или друштва. Типична стратегија демагошких говора је острашћена реторика и пропаганда, као и популизам. Док, подсетимо се, демагог је особа која користи ораторске вештине како би подстицала страхове публике, изазивала мржњу, похлепу и параноју. Вештина је харизматичних вођа, а у савременом политичком речнику представља увреду.

Занимљива је и „дефиниција“ демагогије која се може прочитати код „Вукајлија“: Вештина која омогућава да саговорника лишимо сопственог здраворазумског суда и расуђивања и наметнемо му оно мишљење које одговара нашим а не његовим интересима.

Навођење разноразних примера демагогије из наше „шаролике“ свеколике свакодневице било би прилично „повраЧајуче“. Дође ти баш жао што си у животу много тога научио, па знаш и да препознаш и да (про)читаш „између редова“... Само се боље концентриши... Данашња основа живљења, „темељи“ се све више на демагошком материјалу. Зато је ваљанију и разумљивију дефиницију демагогије теже (и) пронаћи на Гуглу, у енциклопедијама, лексиконима, речницима... Ништа необично, „закукуљена“ да народ што мање разуме, јер: „Пази се и свако јуне, одакле би могло да га муне!“