МОЈЕ О РАЧУНАЊУ

ПРЕ*ЗБИР

„Није љубав ствар“ илити „Није живот збир“,

„Није вера трен“, „Није душа пир“... Стварно!

Ремете нас: неразум, лаковерност и немир...

Односимо се скоро према свему – немарно!

*  *  *

НИЈЕ ЖИВОТ ЗБИР

Један са један, може да се сабира.

Један са један, може да се одузима.

Један са један, може да се множи.

Један са један, може и да се дели...

Један са један, математички је само!

А, може и више него живот да буде,

кад им душу, веру и смисао – дамо,

кад се и све остале свере пробуде.

Тад, један и један јесу више од два,

мада ни то није баш рачуница сва.

Као и два и два, кад су више од пет,

тек тада почиње могућности сплет.

И, три и три, буду више од седам...

Издигнеш се изнад свакодневице.

А пођосмо само, од броја – један.

Што крије рачун, то показује лице.

Не пишем речи ове песме ја сам,

већ само записујем поплаву мисли,

осећам да уопште усамљен нисам,

док у дубини, роје се ове промисли.

Често је тешко објашњавати живот,

савладаваш препреку по препреку,

али увек ти искрсне неки нови плот,

морем једриш или препливаш реку.

Сабираш, одузимаш, множиш, делиш...

Боре по лицу искуством лагано шарају.

Седиш, лежиш, стојиш, летиш, пловиш...

Нове ране настају, док старе одмарају.

Душа је у многим бојама и ожиљцима.

Вера те узноси чак смирености у сусрет.

Мисли зачињене осмесима и урлицима.

Чим осетиш да си пао, подижеш се опет.

Један са један, ако је тек математички,

једино даје јасан резултат: идентично.

Док, један са један, када је – животно,

може бити само: једнако или слично...

*  *  *

(Д. П, 23-25. април 2017, Земун; Хмм,  сви нешто рачунамо, али...!?)

   **Фото: (1) Од сплава на Дунаву, до 'Авалског торња' и (2) Ја, данас...

ПОСЛЕ*ЗБИР

Рачунање није баш лоше, и уопште није на одмет,

примењујеш само законе и формуле математике,

проблем настаје кад не знаш свој животни домет,

па, рачунаш немушто – од прилике до прилике...!