МОЈЕ О НЕДОВОЉНОМ

ПРЕ*ДОВОЉНО

Кад некога волиш – недовољно,

и не знаш шта је рано или касно,

мислиш да све чиниш повољно,

време протиче, а није ти – јасно!

*  *  *

НЕДОВОЉНО

Ниси ме довољно – љубила.

Недовољно је било страсно.

Нељубећи само си ме губила.

А, после обично буде касно.

Ниси ме довољно – грлила.

Мислила си да је то опасно.

Недовољно тихо си шапутала.

А, после обично буде касно.

Ниси ме довољно – гледала.

Могло је и то бити красно.

Недовољно топло си умела.

А, после обично буде касно.

Ниси ме довољно – желела.

Није то било толико гласно.

Недовољно нежно си хтела.

А, после обично буде касно.

Ниси ме довољно – волела.

Није ти тада ни било јасно.

Недовољно те душа болела.

А, после обично буде касно.

*  *  *

(Д. П, 12-15. април 2017, Земун; ...кад се недовољно воли!)

   **Фото: (1) Пролеће крај пања; (2) Ваш блог песник...

ПОСЛЕ*ДОВОЉНО

Зар је важно: шта нам буде после?

Зар све може: да нам је увек јасно?

Зар је битно: шта нам остаје посве?

Зар није боље: да љубимо страсно!?