Странице

петак, 19. август 2016.

МОЈЕ ПОГРЕШНО КОРАЧАЊЕ





















ПРЕ*КОРАК
Кобни су по љубав „погрешни кораци“,
куда нас води предуго на њих сећање?
Пробадају доживотно погрешни зраци,
и мешају се у нама – туга, патња и кајање!


*  *  *

ПОГРЕШАН КОРАК

Верујем да постоји погрешан корак,
да вреба нас иза сваког прикрајка,
да укус му је најчешће опор и горак,
а иза њега скрива се љубавна бајка.

Тај лош и погрешан корак љубавни,
несклад је наш између снова и јаве,
личи на дамаре срца који су нехајни,
заљубљени га невољно чине и праве.

Погрешан корак води ка тужном крају,
и велике љубави на њему посрну,
чак и оне које би могле вечно да трају,
крије се и он у малом љубавном зрну.

Да није погрешних корака љубавних,
не би било ни болних љубавних патњи,
на тим стазама без корака неспретних,
не би било ни трагова љубавних слутњи.

Како те погрешне кораке избећи,
како све кораке на време спознати,
како од погрешних корака побећи,
како их осетити, како их дознати?

Погрешан корак, руши и прекида,
погрешан корак лепа осећања брише,
погрешан корак идилу одмах раскида,
што је некад лепо било, нема га више.

Погрешан корак, још кад се понавља,
сабија осећања у уске свере љубавне,
у нама снажан љубавни прасак се јавља,
наноси нам осеке и плиме – непрестане.


*  *  *
(Д. П, 16-18. август 2016, Земун, О нашим „погрешним љубавним корацима“...)
           **Фотке: 17. август '16; одмор у природи, Фрушка гора - кораци...





















ПОСЛЕ*КОРАК
После погрешно учињених љубавник корака,
нема нам праве љубавне формуле нити лека,
љубавна ситуација је скроз различита свака,
живот проблеме решава, а починилац чека.


2 коментара:

  1. Koraci, teški i lagani, su negdje usko povezani sa našim mislima.
    Misli, postaju odluke, odluke koje vode naše korake.
    Oni koraci koji su iza nas, njih pustiti treba, važno je da čovjek naprijed gleda. Ljubav je jednostavna, oonliko koliko je kompikovanom ne činimo. Koraci, nekad pogrešni, nekad pravi, ali su našim životnim stazama utabani! Divni stihovi. Srdačan pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  2. Милена, овако лепе, несвакидашње речи, као песник песнику, тек показују следећу димензију почетне песникове идеје. Како само стихови могу да "одјекују" у наставку песничке симфоније. Веома једноставно, а тако набијено емоцијама. И истином. Посебно бих издвојио: "Кораци, некад погрешни, некад прави, али су нашим животним стазама утабани"... Не остављају нас равнодушним. Велики поздрав!

    ОдговориИзбриши