ПРЕ*СВИХ
Није „моје питање свима“ – песма ова.
Није „питање свих питања“ ни – наслов.
Није „питање над питањима“ идеја нова.
Већ, мисао која ставља нас под исти кров!
* * *
КАКВИ СМО?
Какви смо то
ми?
Какав сам то
ја?
Каква си то
ти?
Уопште, какви
смо то сви?
Песник увек
може да пита.
Песник се
питања не либи.
Песник кад
пита не скита.
Песник се никад
не глиби.
Песник и
питањима грли.
Песник и
питањима љуби.
Песник и
питањима хрли.
Песник се никада
не губи.
Песник се
лако не предаје.
Песник се олако
не мири.
Песник за
одговор не хаје.
Песник из
стихова не вири.
Песника треба
да читаш.
Песнику треба
да пишеш.
Песника треба
да питаш.
Песником
треба да дишеш.
Такви смо ти
ми!
Такав сам ти
ја!
Таква си то
ти!
Зар, такви
смо ми сви?!
* * *
(Д. П,
15. фебруар 2016, Земун ~ Уз овакве
песме тешко
је дати примерено појашњење!)
ПОСЛЕ*СВИХ
Тема о песницима је непресушна вековима.
Уме песник да говори и јасно и тајанствено.
На крају песник увек буде јасан скоро свима.
Певао он скривено, нескривено, ванвремено...
Песник се никад олако не предаје.
ОдговориИзбришиПесник се никад с пролазношћу обичном не мири.
Необичне појаве запажа у себи и на јави,
Тражи стих, онај прави,
Увек му из очију радозналост вири,
И, не да му да своје врлудаве мисли смири...
Песнику је однекуд и дато,
Избришида може из прве да одговори,
мисли претвара у поетско злато,
и највишу кулу, речима да обори.
А тек врлудаве мисли опеване,
из песама и акорда отргнуте,
животом и осећањима овејане,
у врлудавој песми већ поменуте.
И не треба мисли смиривати,
већ у стиховима - даривати!