МОЈЕ „СЕДИ ЈЕДАН“

ПРЕ*СЕДИ

Одморимо бар мало од (пре)тешких тема!

Од стихова добрих, па чак и оних слабијих,

бољег читачког одмора, мислим да – нама.

Зато, у блог поетској форми, препоручио бих:

*   *   *

НЕСАНА НОЋ

Очекујеш сутра моју реч

и несану бдијеш ноћ

и безброј пута губиш моћ

и будиш се из сна

– исто чиним и ја.

           

Везане су ми мисли

јер хтео сам, да

на свим пољима,

све од себе дам.

Очекујеш моју реч,

иза себе имамо

непроспавану ноћ,

не скривамо осећања...

И хоћу сад, да

једно време,

будем сасвим сам.

(Д. П,  7. март '78, помало

– одређена неодређеност)

*  *  *

НЕОБИЧНО

Време и ти,

време и ја,

– две казаљке

старог будилника,

...поклопљене.

Погледај природу

како је огромна

кад смо у њој!

Попнимо се на брдо,

биће нам све

ко на длану!

Радујмо се ноћи,

кличимо новом дану!

Признајем, водим те

кривудавом стазом,

скрећем с пута,

...ти одговор чекаш.

Чекам га и ја –

необично...!?

(Д. П,  31. јануар '74, ваљда

– необичност у неискуству)

*  *  *

КАД СВИ СПАВАЈУ

Кад сви спавају,

шетају пси скитнице

и снови.

Негде се чује лавеж

или говор у сну.

Стазе су изукрштане.

Шума ћути до првог шума.

Само се чује шапат лишћа

као и уљуљано језеро,

али нема обале...

Таласи одлазе ноћним возовима

у далека праскозорја.

Обличја се издижу на месечини.

Пси би се радо лавежом

још јаче огласили,

смета им тишина.

Понеки прозор осветљен.

Кад сви спавају,

шетају само снови

и пси – скитнице.

(Д. П,  6. септембар '78, по поноћи, мотив

не баш одређен; само жеља за писањем.)

*   *   *

ПОСЛЕ*СЕДИ

Сад кад промислим мало боље,

и седнем после оцене: „један!“,

још нам је широко равно поље,

а покушај овај, био је – вредан!