ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ

Шта је овде није јасно?! Ае...!? Нековече сам сањао кратак, не знам да ли постоји краћи, сан. Само велика огласна табла – „накострешен“ билборд – и на тамној подлози крупним белим ћириличним словима писало је, само: „ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ...“ ... Ове „три тачкице“ (...), не сећам се да ли су и оне биле или сам их ја накнадно додао, уз крај те недовршене „крилатице“. (Не знам.) Вероватно је и мој сан био недовршен?! Не знам!

Онда, и ова блог прич(иц)а, могла би да буде краћа од уобичајених. Покушаћу! Имам баш довољно времена, да би била кратка. Јер, може се писати кратко само кад имаш довољно времена. Право је умеће скраћивати пасусе и реченице, а да суштина ипак остане целовита... Хмм, ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ...?!

Немојте се питати, не напрежите се узалуд: шта блогер хоће да каже(?!)... Још од сањања тог „комадића сна“, и оног ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ, није ми сасвим јасно: шта би то могло да значи(?)... Мота ми се „по глави“, чак нема довољно „траке“ ни за најобичније „премотавање“. Обузеле су ме те три речи: ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ, толико да нисам чак ни „гуглао“, јер не желим „сервиран“ одговор, са интернета. Хоћу да се помучим, ако треба и својски, само да до одговора дођем сам... Хаа...: ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ...?!

„ДА“, „Да“, „дА“... има много више значења и контекста, него што сте икад помислили. Осим што је потврдна речца, „ДА“ је и скраћеница за многе (домаће, а још више светске, преведене и непреведене) странке, партије, организације, институције, покрете... Но, немам обичај да „залазим“ у те и такве садржаје нашег живљења... „Да“ је и почетак, или део, имена многих „важних“ личности, али, није ми ни то посебно привлачан садржај значења... Може се „налетети“ и на облик „дА“, па кога занима нека погледа! Мене не занима, баш, поготово јер не намеравам да „ширим причу...

Док, ЈЕСТЕ – најчешће се користи на почетку питања: „јесте ли видели...“, „јесте ли чули...“, „јесте ли били...“, „јесте ли лепи...“, „јесте ли знали...“, „јесте ли спремни да пробате...“... Такође, често се употребљава када говоримо о разним јелима (шала: „јесте ли јели...“ или „ево шта јесте а шта није добро да једете“)...  Не вреди да залазимо у значење „Јесте“ када је реч о иностраним установама или организацијама и центрима, јер онда бисмо отишли прешироко. Боље да само поменемо, а да не „залазимо дубље у цревца“...

Знамо сви оно: кад дама каже НЕ, то значи „можда“; а кад дама каже МОЖДА, тад је веома близу „да“. Ако дама олако изговори ДА, онда она (тако кажу!) и није баш – дама!

А можда нисте знали ово: кад дипломата каже ДА, то онда значи „можда“; а кад дипломата каже МОЖДА, тад је веома близу „не“. Ако дипломата олако изговори НЕ, онда он (тако сматрају!) и није – дипломата!

Међутим, ово са дамом и дипломатом не уклапа се, јер између обе „комбинације“ налази се МОЖДА, а то није у складу с нашом „почетном тезом“, која гласи: ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ... А, код даме & дипломате, нема ни: НИЈЕ, што оставља питање отвореним; поготово што нема ни ЈЕСТЕ... Еее, то ти је (тако ти је!), кад га ја закомпликујем...?!

Уствари, покушао сам да вам дочарам, да је ово са: ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ, слично као када почнемо ујутро да звиждућемо или у себи певушимо неку мелодију, онако, из „малог мозга“... Свима нам се то повремено догађа, зар не? Али, слоган, из мојег сна, као што је овај – ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ, е, баш ретко или никад и никако. Бар мени, није! (Патентираћу га...!)

Они који нешто више знају о сањању и сновима, вероватно, присетиће се да „боје у сновима најчешће су одраз емоција, а откривају шта нас мучи у будном стању.“ Овде је реч – ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ – о белим ћириличним великим словима на тамној подлози... Мада, „наш народ верује да неке појаве могу да предвиде догађања која следе“. Додуше, наш чудноват напис – ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ – и није нека нарочита „појава“, хмм...

С друге стране, ако узмемо, на пример, да је: ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ, обична „жврљотина“, онда би то могао да буде и тест о томе како: „несвесне жврљотине могу штошта да кажу о вашем карактеру и карактеру других људи.“... Али, зар је то вредно озбиљног тестирања нечијег карактера? Пих, једна обична „жврљотина“?! Још у сну!

Нисам ником све ово – око „ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ“ – још испричао, јер знам унапред да би неки „неко“ могао шаљиво да помисли и како су, тобож, „научници први пут 'уживо' ухватили сигнал из свемира непознатог порекла“, ха-ха, па ће баш мени то да се у сну јави... Пази, богати! На извол'те, „свечано“, на билборду, белим великим словима, још и ћириличним писмом...?!

Тако ја већ неколико дана „звиждућем“, „певушим“, у себи понављам: ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ... ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ... ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ... И док шетам, и док возим аутомобил, и док купујем у супермаркету..., и не да ми да на миру размишљам... Само ме однекуд тихо „спопада“ – одјек или ехо: ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ...!? Једанпут сам помислио, можда, да би то могло (и) да значи: истина није истина...! Али, није ми се то певушило. Није, није!

Час ме „гурка“, час „пожурује“, час „зауставља“, час „шапуће“, час „дозива“, час „прекида“, час „ћути“... Једино, пре него скоро заспим, та необична „слика“ саткана само од боје мојег гласа, осећам како ми се нечујно „прицврљи“, у кревету, и, као да жели да ме загрли... Успављује ме стиховима „Очајне песме“, Милана Ракића: „Упиј се у мене загрљајем једним, / ко грозница тајна струји мојом крви.“...

*

Не рекох вам на почетку, баш нисам фер(!), али, приметио сам и ја касно, закључио сам: ако више од петнаест пута прочитате у тексту „крилатицу“ – ДА НИЈЕ ЈЕСТЕ; тада ћете и ви, врло вероватно, тог дана само њу – „певушити“...  Али, не мари, бар ћемо у мислима бити – заједно... (Да...!?)