ЋИ-ЋИ-ФУУ…КЛАЈ-КЛАЈ

На перону београдске жељезничке станице, возови долазе и одлазе… Увек се нешто занимљиво дешава. Некад касне мање а некад више! Намерника увек довољно. Добро је и данас што можеш да у возу одспаваш „деоницу“ као ни у једном другом превозном средству, само да се „пријавиш“ кондуктеру да те мало „припази“… Ако те и „ухвати“ изненадни сан, твој вагон неће одмах „побећи“, ту је кондуктер да те пробуди…

Клапарање вагона је необична музика. Да ли је икада неки композитор успевао да „поређа“ ноте, и дочара такву „симфонију“? А тек данас, јер све мање данашњих композитора је икада и село у воз. Они нешто старији не верујем да могу, јер да су хтели или осетили својим „виолинским нервима“ одавно би бар покушали… А имају: нотни блок (шине) и прагове (ритам) и успутне станице (строфе) и рампе и укрштања и тунеле и отправнике возова…

Кaда деца у обданишту имитирају воз они се ухвате једно другом око појаса и одмах се могу чути весели разиграни дечији гласови: „ћи-ћи-фуу ... ћи-ћи-фууу … ћи-ћи-фуу … ћи-ћи-фууу…!“

Одрасли, међутим, одавно су изгубили смисао за игру, па кад их неко и пита како би изгледало имитирање воза, прво што им падне јесте неки специјалитет са роштиља. Још кад почне конобар да им доноси порције све док се не - препију и преједу.

Причињавају ми се и речи песме композитора, на већ исписане ћићи-фууу ноте (на пример: „клај-клај … клај-клај … клај-клај“), а највероватније би изгледале отприлике овако: „чак шта више ... чак шта више ... чак шта више“ или „знаш-разумеш-схваташ ... знаш-разумеш-схваташ“ или „брате-сестро … брате-сестро … брате-сестро“ или „како да кажем - да тако кажем … како да кажем - да тако кажем“ или „благовремено – правовремено … благовремено – правовремено“ или „везано за - с тим у вези … везано за - с тим у вези“ или „да-да-да … не-не-не … да-да-да … не-не-не“ или „како се зооовеее - како се зооовеее - како се зооовеее“ или „што се тиче - кад се ради … што се тиче - кад се ради“ или „требало би да … требало би да … требало би да“ или „у склопу нечега - у оквиру нечега… у склопу нечега - у оквиру нечега“ или „еуро-евро ... еуро-евро ... еуро- евро“ или ...

Кондуктер ме благо продрмусао, остао сам био једини у вагону…

- Двоумим се већ пар минута - рече Кондуктер баш онако очински - да ли да вас пробудим, сигурно сте нешто лепо сањали. Ретко сам у последње време виђао неког да има тако „мекан“ сан (намерно сам Кондуктер написао великом почетним словом!).

Сањао сам, ипак… Можда је изгледало „мекано“, али тема сна била је „да те мили Бог сачува!“. Добро да ме је Кондуктер брзо пробудио, мада, изгубио сам био нит, не могох ни да сан запамтим, а намеравао сам… Поврх свега, грозничаво помислих и на нападе поштоваоца „чистог“ језика!

Не сећам се, не знам, да ли сам тада већ био погледао кроз прозор!?