КАД БРАДА „МРЕЖУРА“

Покушао сам да "(с)мрежурам", баш сам се потрудио,
али не иде, не иде... Ипак, погледајте "неке" друге...

Смрежурана брада мора да крије неку одређену црту људског карактера. Када је у „пакету“ са тврдо подвијеном доњом усном и подвученом под полустегнуту горњу, онда је израз лица потпуно необичног изражаја. То се догађа када људи „нису сасвим своји“, уочио сам, у посебнијим ситуацијама, када намеравају да прикрију тренутно осећање или усхићење само њима самима знано. Слично као некоме када приликом фотографисања снажно стисне вилице и „залепи зубе за зуба“, а тога није свестан.

Моја „блог лупа“ је то лако уочила, а мени као обичном људском бићу је требало мало више времена да то приметим и повежем. Приметио сам ту „појаву“ – „мрежурање“ браде и подвлачење доње усне – прво код многих „важних“ личности светске и домаће политичке сцене. Најчешће браду „мрежура“ амерички председник Барак Обама. Чим се рукује с неким светски значајним, чим се нађе пред камерама, чим изађе пред масу људи, чим му се неко значајан обраћа, чим је на било који начин узбуђен...

МОЈЕ СКРОЗ КРАТКЕ

ПРЕ*КРАТКО

Оно што у 'кратку песму' не може да стане,

и што наговештај философски песми даје:

док је смислено читамо да и нова постане!

А краткоћа песме чини само, да дуже траје.

*  *  *

КРАТКО А МНОГО

Имам те,

а немам те!

Имаш ме,

а немаш ме!

*  *  *

(Д. П, 1. април 2016, Земун; може ли краће, а више...!?)

*Фотографије: 14. април '16; "Кишни дан" и "Поглед из поткровља"

ПОСЛЕ*КРАТКО

Није ми била намера да песму разуме свако,

јер свако може до свог одговора наособ доћи:

коју поруку може носити 'кратка песма' овако?

Ко не схвати сад, једног ће дана сигурно моћи.

БОТ ЗНА ВЛАСТ

(Измишљен интервју – са једним „ботом“ – ништа посебно, али...)

*

Ове гране смокве нису имале избора,
засађене су и примиле се на травњаку
усред градске вреве... (фото: 8. април '16)

* Добар дан, да ли сте ви – БОТ?

- Добар дан... Ако мислите на оно: „бот од ро..бот“, онда са мном губите време. Откуд вам идеја да са мном о томе разговарате. Ваљда је очигледно да сам ја од „крви и меса“, какви роботи?!

* Па, рекосмо приликом договарања „интервјуа“ да ћемо покушати да направимо „измишљен интервју“, да неке људе или уверимо или разуверимо. Мали изазов, па нека на крају читаоци сами закључе! Па, хоћемо ли?

- Хајде, нека вам буде. Само немојте очекивати од мене да будем баш у улози „бота“, јер осећам, од самог почетка, да „наводите воду на ту воденицу“. Почињем да се питам ко је баш мене препоручио за овај интервју; али пошто рекосте да је измишљен, нека (вам) буде, у стилу: „мачку је убила радозналост“. Ипак, бранићу се стрпљењем.

* Да ли је тешко или лако – препознати БОТОВЕ...? Како уопште започети разговор о БОТУ? Да ли БОТОВИ заиста постоје? Да ли довољно знамо значење појма – БОТ...?

НЕПИСМЕНИ КАО БЕЗИМЕНИ

У кревету... Пред поноћ. Легнем мало раније него обично. Неће ми сан на очи. Нисам одавно „бројао овчице“, да бих се некако заварао и што пре заспао. Ујутро би требало рано да се пробудим и устанем. Зажмурим. Спонтано ми мисли крену у сусрет неписмености, непознавању правописа и граматике... Неписменост : писменост! Прво ми падне да мисли упоредим са оном статистиком, као у фудбалу, однос процената (%) као одраз поседа лопте на терену између две екипе – 50:50, 63:37, 70:30... Учинило ми се баш згодним да „семафор“ одмах прикаже однос писмени : неписмени. Чинило ми се да је то боље него да „бројим овчице“. Да ипак буде нешто, али не било шта!

Цвет трешње... Лепота која се уздиже ка небу...
Сматра се и да пролеће почиње цветањем трешње!
(Фотка: 2. априла '16, подно Фрушке горе)

Проблем је што у области (не)писмености међ' данашњом популацијом постоји и категорија – полуписмени. Сврставам, одмах, неписмене и полуписмене у једну заједничку групу, јер лакше је за „баратање“ када су две групе, него када их је три. Промичу ми речи и фразе које сам ових дана слушао на медијима, читао на друштвеним мрежама, слушао у говорном језику свакодневице... Примери на сваком кораку, превише их, само врцају.

Упссс.., ево је једна од тих речи: правилно се каже свакодневица, а не „свакодневница“ (погрешно је рећи са „н“). Изражено у процентима износи приближно 90:10 одсто у корист оних који греше; може се закључити да скоро сви греше. На више начина сам указивао на ту језичку грешку, посебно на друштвеним мрежама, али људи су навикли и или уопште не примећују, или су тврдоглаво привржени стеченој навици, где и како год... Јер боже..мој они тако већ деценијама причају или пишу, па где сад да мењају.

МОЈЕ О СТАЗАМА

ПРЕ*УСКЕ

Уском стазом, у ширем смислу речи,

тешко је двома, да стигну до – краја.

Омеђену љубав ни време не излечи,

недостаје онога, што их чвршће спаја.

* *  *

УСКА СТАЗА

Уска стаза за њих двоје

па не могаху њоме ићи,

преуска беше за обоје,

а желели су брзо стићи.

Кад су стазу изабрали

нису знали тад бирати,

погрешну су одабрали,

не умеју по њој ходати.

Није проблем кривудање

ни путање јој валовите,

газили су они и траву и трње,

водиле их мисли плаховите.

Вероватно се још питају:

зашто уску стазу одабраше,

једно за другим се свијају,

обома им та стаза не паше.

Мислили су да ће моћи

баш на уској стази опстати,

да ће далеко њоме проћи

и тако јединствени постати.

Уска стаза у јави и глави

ништа добро не доноси,

неспоразуме само прави,

заљубљеност је не подноси.

Несуђеним путем љубави,

уска стаза сужена је додатно,  

љубав се на дну тамом бави,

тако је суђено, и неповратно...

*  *  *

(Д. П. 22. март 2016, Земун; важне су ширине стаза...)

ПОСЛЕ*УСКЕ

После уских стаза, за широке је касно.

Уске стазе, пут су до многих – разлаза.

Живот нас води, и није нам увек јасно.

Уска стаза, саткана је од ситних пораза.

„ЛУПА“ ЗНА ИЗДВАЈАЊЕ

(Измишљен интервју – са самим собом – ништа ново, већ виђено, али...)

Једногодишња Маза, комшијска куца, први пут
окуцила троје; користи сваку прилику да
нешто "грицка" и претвара у млеко...
(Фото: 20. март '16, Чортановци)

* Да ли и блог „лупа“ – у ОсвемуПодЛупом – функционише као и све обичне лупе?

- Ова је лупа обична, обичнија једва да може да буде. Она је симбол једноставности посматрања живота и наше свакодневице. Показала се готово непогрешивом, као блог „алатка“. Усмерава промишљања, издваја ствари по приоритету, неприметно чини приметнијим, обично увећава занимљивијим, од занемарљивог знатно успешније издваја значајно...

* Још ближе о „лупи“, да ли постоји појашњење о самој идеји: откуд баш – „лупа“...?

- Зато што свако у сопственој глави има своју „лупу“. Нечија непрекидно „ради“, код некога је то повремено, а неко је уопште не користи (каже се: „Не може да добаци!“). Штета, јер од ње глава не боли, напротив! Све може да се нађе „под лупом“, скоро све, зависи од свакодневне свере занимања или заинтересованости...

* Када је о „лупама“ реч, да ли постоји још нека (под)идеја; која би можда још боље осветлила суштинску идеју – о лупи?

ХАЈДЕ ДА САЊАМО

Хајде да мало сањамо! О чему? Ко то може унапред да зна? Нико. Наравно. Па, ни ја... Него, мислио сам онако, кобајаги. Ко поверује..поверује. По принципу „што је баби мило, то јој се и снило“. Знам: оно што мени није мило, и што не бих да сањам, то се већини допада, или бар им се баш о томе чита у блог текстовима. Као да је лако данас блогописати, на пример, о политици, о изборима, о култури, о (не)писмености, о толеранцији, о равноправности, о медијима, о поплавама, о ботовима, о бољем животу, о људском безнађу... Као прст у око.

Доста им је, претпостављам, блогерских снова „отвореним очима“, (тамо) неких тема и темица, садржаја и садржаја, па и нас блог аутора који смо понекад умишљени. Мислимо да све што ми напишемо сви остали једва чекају да (про)читају. Да..да, да „гутају“ наше некад и „уврнуте“ блог текстове. Немају они, као, друга посла. Не кажем да већина текстова није вредна пажње, али има и таквих да треба да трчиш..трчиш док не натрчиш (мислим: на довољно занимљив блог напис). Стварно, људи, хајде да сањамо! Или: да бар покушамо.