МОЈЕ О СТАЗАМА

ПРЕ*УСКЕ

Уском стазом, у ширем смислу речи,

тешко је двома, да стигну до – краја.

Омеђену љубав ни време не излечи,

недостаје онога, што их чвршће спаја.

* *  *

УСКА СТАЗА

Уска стаза за њих двоје

па не могаху њоме ићи,

преуска беше за обоје,

а желели су брзо стићи.

Кад су стазу изабрали

нису знали тад бирати,

погрешну су одабрали,

не умеју по њој ходати.

Није проблем кривудање

ни путање јој валовите,

газили су они и траву и трње,

водиле их мисли плаховите.

Вероватно се још питају:

зашто уску стазу одабраше,

једно за другим се свијају,

обома им та стаза не паше.

Мислили су да ће моћи

баш на уској стази опстати,

да ће далеко њоме проћи

и тако јединствени постати.

Уска стаза у јави и глави

ништа добро не доноси,

неспоразуме само прави,

заљубљеност је не подноси.

Несуђеним путем љубави,

уска стаза сужена је додатно,  

љубав се на дну тамом бави,

тако је суђено, и неповратно...

*  *  *

(Д. П. 22. март 2016, Земун; важне су ширине стаза...)

ПОСЛЕ*УСКЕ

После уских стаза, за широке је касно.

Уске стазе, пут су до многих – разлаза.

Живот нас води, и није нам увек јасно.

Уска стаза, саткана је од ситних пораза.