КАД БРАДА „МРЕЖУРА“

Покушао сам да "(с)мрежурам", баш сам се потрудио,
али не иде, не иде... Ипак, погледајте "неке" друге...

Смрежурана брада мора да крије неку одређену црту људског карактера. Када је у „пакету“ са тврдо подвијеном доњом усном и подвученом под полустегнуту горњу, онда је израз лица потпуно необичног изражаја. То се догађа када људи „нису сасвим своји“, уочио сам, у посебнијим ситуацијама, када намеравају да прикрију тренутно осећање или усхићење само њима самима знано. Слично као некоме када приликом фотографисања снажно стисне вилице и „залепи зубе за зуба“, а тога није свестан.

Моја „блог лупа“ је то лако уочила, а мени као обичном људском бићу је требало мало више времена да то приметим и повежем. Приметио сам ту „појаву“ – „мрежурање“ браде и подвлачење доње усне – прво код многих „важних“ личности светске и домаће политичке сцене. Најчешће браду „мрежура“ амерички председник Барак Обама. Чим се рукује с неким светски значајним, чим се нађе пред камерама, чим изађе пред масу људи, чим му се неко значајан обраћа, чим је на било који начин узбуђен...

Промишљао сам: да ли још неко то Обамино „мрежурање“ браде примећује – његова супруга, његова деца, његови сарадници задужени за „стајлинг“, његови американци..., невероватно ако му на то нико није указао! Рекао бих да су то „озбиљне“ ствари јер се такве реакције понављају, јер су видљиве и очигледне, јер трају одређено време, јер их камере бележе, јер се објављују у медијима, јер руже њихово лице, јер би те гримасе могле да подлежу анализама њихових тимова људи...

Истовремено, ако бисмо „покрили“ тај део лица – браду, доњу усну и део горње – све остало изгледа сасвим нормално. Гледам их у очи и ништа се не примећује, или добро „глуме“, али ништа посебно не „казују“... Нисам довољно компетентан да бих то „мрежурање“ и „преклапање“ могао стручније да објасним, нити имам такве амбиције; једино, желим да укажем на тај детаљ како би неко, ко то боље уме, могао исцрпније да „елаборира“. То мора нешто да значи. Нешто прикривено изнутра.

Моја „блог лупа“ само жели да усмери свачију пажњу на такву гримасну реакцију која на тренутак попут сенке прекрије доњу половину лица оних људи који о важним светским стварима свакодневно о значајном одлучују. Од чијих одлука много тога зависи. Који посредством медија гледају право у очи људе широм света или региона, а истовремено нешто зло..крију испод „маске“ смрежуране браде и изопачене доње усне, приљубљене уз горњу. Као да су сви из исте „кухиње“!

Уз помоћ „моје лупе“, примећујем ја и многе друге занимљиве ствари, на пример, покрете рукама док „мрежурају“, њихове прсте, дланове, начине руковања и махања... Све те мимике и гримасе су одређена врста невербалног „цурења“ – наговештаји који некога издају без њиховог знања... Но, довољно је и то што вам управо „откривам“ – казивање њихове браде и доње усне. О осталом ћемо другим приликама.

Покушао сам и сам да пробам испред огледала нешто да „одмрежурам“ својом брадом, али није то једноставно. Пробајте и ви, вашом! Изгледа да треба нешто помислити или прикрити у том тренутку, па би тек онда могло бити „аутентично“; ако немаш ништа „кварно“ у мислима онда ни „мрежурање“ није потпуно и успешно. Коначно, схватио сам да ме ни полиграф не би могао тачно навести на једно „жестоко мрежурање“... Не, не, то мора да буде у личности у карактеру у начину живота..., нешто дубоко скривено; много лоше. Нешто лоше трајно усађено у тим „брадо-мрежурачима“.

Да не дужим много текстуалним делом, сад ћу наставити да вам причам о „мрежурању“ браде и „силиконирању“ доње и горње усне, насумице одабраним фотографијама широм нета (није ме мрзело!) које то могу верније дочарати. Ако вас те фотке не понукају да и ви размислите о „мрежурању“, онда ништа; схватите овај блог прилог као обичан покушај или необична занимљивост. Нема везе.

Наведимо једну занимљиву мисао коју је својевремено забележио писац Меша Селимовић: „Човека на власти подстичу кукавице, бодре ласкавци, подржавају лопови и његова представа о себи увек је лепша него истина“. Та мисао је ванвремена. Та мисао може данас делимично да појашњава и гримасе „мрежурања“ – гужвање браде и лучно затезање усана... Јер, ко зна које све муке муче свеколике (бело)светске мученике. И, усађују им се „чврсто“ у њихов „мекан“ карактер.

Уосталом, свако има право да на свој начин размишља, уочава, примећује, разуме... Ипак, погледајте најпре фотографије које следе. Најлакше ми је било да вам све то дочарам снимљеним портретима политичара, државника, важних личности, или оних који су само убеђени да су нарочито „важни и утицајни“. Једино, брине ме, много их је на свету. Одабрао сам само оне фотке до којих сам најлакше дошао, боље рећи: које су ми се саме понудиле.

Нећу наводити имена, јер лако их је препознати; на тренутној су политичкој или опозиционој или изборној сцени. Напомена: редослед и број портрета нису нарочито битни за ову причу; већ чисто да бисте стекли бољи утисак. Али, погледајте обавезно свих двадесет и пет фотографија, мада, могло их је бити издвојено и неколико стотина.

*

П. С. ~ Кад сам већ завршио овај блог текст, у рукама ми се нашла и књига-монографија „ОТКРИВАЊЕ ЧОВЕКА – кроз гестове и понашање“, од Дезмонда Мориса, препуна фотографија, цртежа, подела, објашњења, стручних назива за поједине гестикулације... Један од мојих пријатеља сматрао је да ми може користити као допуна за овај текст, али када сам прелистао: схватио сам да је то читава наука, за подужи серијал илустрованих написа. Занимљив је „говор“ делова људског тела; открива многе оком невидљиве - тајнице и тајне.