ОБЛАЦИ И ПАЛМЕ

Овде текст и није потребан. Седнете или легнете на траву која се простире тик до десетак метара поред плаже, а закаснели облаци долазе и пролазе. Свако, уз мало воље и труда, ако се већ ту налази, може да забележи сличне кадрове. Прави празник за наше очи.

Данас, на јонском острву Крфу, захваљујући нешто гушћим белим облацима и „разиграним“ палминим крошњама, на благом ветрићу; приче су настајале саме, и нестајале иза пролазних облака. А, све је, ипак, само „активан одмор“...

Кажу да већ од идућих дана, на плажама, биће знатно топлије, без облачака, без ветра, без капи кише, без морских таласа... Само топлина сунчевих зрака, и „гуркање“ купача за мало места у хладу маслина и палми, или испод сунцобрана...

*  *  *

1.

АМФОРЕ УКРАСИ ДАСИЈА

Кад си већ на мору, било где на Медитерану, док шеташ, а имаш фотоапарат или Андроид, зашто би било тешко да понекад „шкљоцнеш“ у правцу нечег лепог, занимљивог, дељивог... Не да би се као хвалио где си, али кад си већ тамо, да то поделиш и с онима који тренутно тамо нису. Једноставно, јер мислиш и на њих. Толико за кратак увод...

Наравно, ред је и да се мало подсетимо, само мало: шта је амфора? (Уместо вас, да бих вам уштедео време, завирио сам у енциклопедију!)

Амфора је античка керамичка трбушаста посуда дугачког и уског врата с две дршке и, најчешће, шпицастим дном. Амфоре се данас често проналазе приликом подморских археолошких истраживања...

Употребљавала се за превоз и чување вина, уља, меда, усољене рибе, маслина, житарица и ... Специфичан облик настао је прилагођавањем потребама бродског превоза. Јављају се у Грчкој, преузимају их Римљани, а производе се све до 11. века на подручју Византије. Облик амфора (заобљеност, дужина врата, изглед држача) зависи од места производње па се разликују грчке (које су и једине украшаване и понекад имају проширено дно на којем могу самостално стајати), северноафричке, шпанске, истарске, италијанске, римске...

Фотографије двадесетак амфора, међу „изложенима“ на отвореном, које сачињавају овај обичан фото-запис, настале су 9. јуна '15 током једночасовне шетње, у необичном месташцу Даси, на јонском острву Крфу... Кажу мештани да су амфоре ту постављане још пре много година и да их сви пазе и чувају. Нисам био превише радознао. Шетња је ипак – само шетња.

*  *  *

1.

 

НАСЛЕДНЕ МАСЛИНЕ КРФА

Столетна стабла маслина, засађена пре више од 100 или 200 година... Или још рађају, или су свакидашњи празник за очи! За нас из Србије, занимљиви су изглед и разноврсност облика, права природна галерија, на отвореном простору, непоновљивих „уметничких природотворина“. Човек их је давно засадио, а природа их је древним деценијама вајала...

Чукун чукун деде данашњих становника јонског острва Крфа, све слободне земљане површине засађивали су садницама маслина рачунајући да је то најбоља инвестиција и оставштина будућим нараштајима. Учинили су их аманетним и наследивим... Јер, маслине могу да рађају вековима. Чак и када приноси постану минимални, они ипак на великом простору доносе довољно прихода да може да се „преживи“. А захтевају занемарљива улагања и одржавање.

Што је маслињак удаљенији од морске обале, ка унутрашњости копна, то су приноси и квалитет маслина бољи. Маслина се налази поред сваке куће, у сваком дворишту, уз острвске магистрале, на плажама... Једноставно, по принципу, где год нађеш згодно место, маслину посади!

На плажама, крошње које се зелене над стаблима маслина, најбоља су хладовина у свако доба дана... Одлучио сам да урадим блог албум на овакав начин, и поделим с вама, тек када сам се и лично у то уверио. Док ово разгледате, будите сигурни да се налазим испод једне од њих и промишљам о неким другим вредностима нашег живљења.

Двадесет фотографија, у низу, насталих 7. јуна '15, у току једночасовне подневне шетње плажом, у месташцу Даси, северно од главног града Крфа, у пречнику од свега стотинак метара, само на тренутак дају привид о „заустављеном“ времену. А, жеља вашег блогера да поделимо оно што је лепо, и мало упорности, били су довољни да овај блог албум буде сврстан у ред – необичних... (Редослед фотографија је нумерисан, ради лакше орјентације.)

*  *  *

1.

КОМЕНТАРИ БЛОГОМ ИЗАЗВАНИ

Подсећам: овај блог текст је наставак претходног – КОМЕНТАРИ ДОБРО ДОШЛИ – а намера је слична: да вас подстакнем да слободно и спонтано коментаришете „о коментарима и коментарисању на друштвеним мрежама“. Хајде да пробамо (опет!) да своје коментаре првобитно „залепимо“ одма испод блог текста (на блогу), и ту их групишемо; а можемо их потом копирати и пренети на Фејсбук, Гугл плус..., или где год сте први пут прочитали ове блог текстове.

Могао би из тога да настане нови текст који би тему употпунио, као одјеци, било би занимљиво. Али не може то без ваше сарадње и подршке! Нема везе што сте већ једанпут коментарисали, баш да пробамо опет, можда у међувремену има неки нов детаљ или утисак или став: о коментарисању на друштвеним мрежама. Или, чим сте поставили претходни коментар, можда сте прво помислили: а могло је да се напише и овако или и онако... Е, баш то сада „накуцкајте“...!

КОМЕНТАРИ ДОБРО ДОШЛИ

Лепо...! Показали смо у претходном блогу – ПРОЧИТАЈ ПА КЛИКНИ – да се сасвим довољно разумемо, да можемо корисно и ненапето да коментаришемо, да се узајамно поштујемо, да смо баш спонтани, наравно, и да можемо да надмашимо сами себе. Важно је и да смо добронамерни. Имамо (још) много тога, на овом блогу, да свакој причи допричамо, додамо, зачинимо је... И, да сваки коментар представља нов одмерен „мини-блог“... Додуше, коментари су осванули на Фејсбуку, уз препоруку блога на мојем профилу; нису и непосредно тамо испод блога, али...

Читање текста није вам „узело“ ни десетак минута времена, а за коментар је потребно још пет минута; може и мање, али чему журба: зар нам није свима пријатно да се мало дуже задржимо у блог баштици званој „ОсвемуПодЛупом“. Има ту и довољно простора за свакога, и још довољно разних занимација. А колико је тек коментара остало пропуштено, ненаписано?! Чекају!

ПРОЧИТАЈ ПА КЛИКНИ

Кажу мени: пратимо твој блог, али теме су ти такве да нећеш увек имати велику посећеност (мисле на читаност!) на страници, јер „народ“ воли сензационално, таблоидно, естрадно, бљутаво, магијско, горко, голо, крваво, „газирано“, црно... Кажем њима: не марим толико за посећеност на страници блога (тренутну читаност!), јер доћи ће време, ускоро, када ће се и на мој блог „народ“ склањати од свега тога поменутог... Па ће, кад схвате, тек тада читати све објављене приче – уназад.

Погледам ових дана неке дневне „информативне“ и „независне“ новине (које год), у Србији, мада, не могу их назвати нашим, јер душу су своју продали... Прелетим поврх наслова и понеког поднаслова, и...(?!): глупости, бесмислице, небулозе, вулгарности, насиље, несреће, огавштине, бестијалности, монструозности, гатање, обест, бахатост, помахниталост, неукус...

ТАЛАСИ НА КИШИ

Пре годину, две, три..., у септембру, беше лагано одвикавање од мора и лета! На Егејском мору, на острву... А, ових дана, у месецу мају, оводанашње – призивање лета! Док тамо далеко ветар још палме њише, а овде се кују планови за овогодишњи одмор.

Тих септембара, последњег дана одмора друге септембарске групе туриста а почетак треће, падале су и кишне капи, из тек нагомиланих облака, који су се дуго и споро „ваљали“ преко брежуљака из залеђине залива; и преко дуге и уске песковите плаже.

А танки провидни таласи упорно су „прекривали“ узан појас пешчане плаже која је највероватније по врсти песка названа „Златна“. Пенушава слана вода отимала се од мора тек као последњи „уздисаји“ летњих таласа који су јењавали пред босим ногама ретких обалошетача и оних храбријих који су се канили да ипак уђу у хладњикаву преподневну морску воду.