МОЈЕ О ПРОЛАЗНОСТИ

ПРЕ*ПРОЛАЗНО

Не би „време брисало све“, да није вечне пролазности.

Пролазност покреће непресушном енергијом кретања.

Пролазност вихори између и садашњости и прошлости.

Пролазност сведочи о тајнама – и растајања и сретања.

* *  *

ПРОЛАЗНОСТ

Пролазност кад неко помене

помислимо најпре на – време,

како се оно једносмерно креће,

кад дође зима, чекамо пролеће.

Пролазност се различито поима,

свако неки инструмент свој има,

да мери лични животни садржај,

сваки значајан доживљен трептај.

Пролазност није тешко мерљива

мада уме да буде мало варљива,

многи су тога свесни, неки не хају,

од живота узимају, али му и дају.

Пролазност често да указује воли

како нас време не чека нити моли,

свако има разне животне прилике

једнако се броје и мале и велике.

Пролазност у прошлост премешта

оставља нам данашњост без ишта,

одлаже и ружно и лепо до сећања,

учи нас: никад више нема враћања.

Пролазност одмах простор ствара

и нове животне странице отвара,

сваком његову уписану причу нуди

тако увек изнова уснулу наду буди.

Пролазност нема стварну будућност,

нема ни стварну заједничку вечност,

пролазност је као један по један трен

подједнако остварен – и његов и њен.

*  *  *

(Д. П, 23-24. децембар 2016, Земун; пролазност је неминовна...)

     *Фотке: (1) Ваш блог песник некад... и (2) ових дана...

ПОСЛЕ*ПРОЛАЗНО

Не казује се о пролазности крупним речима,

нег' тако да пролазност свако може разумети.

Пролазност је свима исто својствена и људима

и биљкама и животињама, треба само умети!