КОМУНИКАЦИЈА..ЦИЈА..ЦИЈА...

Сенке у подне... Мој пас Гаро и Ја...
Можда последњи децембарски сунчан дан.
*Фото: 11.12.16, обронци Фрушке горе.

*  *  *

Није само важно да се појавиш јавно у писаној форми

– словима. Важно је да оно што напишеш буде јасно,

смислено, дотерано... Преконтролисано. Бар још једанпут

да прочиташ пре него кликнеш. Јер, ако неколико написаних

речи освану отворено на друштвеној мрежи, сматра се да би

требало јасно да казују оно што не би требало априори

да се подразумева. Није добро очекивати да ће та „откуцкана“

слова или речи остати само у кругу оних који су твоји, на

пример, на фејсбуку „пријатељи“ (лајкери), или на Твитеру

„пратиоци“ (фоловерси), или на форумима „форумаши“...

Па, самим тим, да на основу твоје претпоставке или полазишта:

„сви који ме (по)знају, знају ме...“ и као одмах сасвим знају

шта си хтео да им кажеш или саопштиш, који ти је био наум, а

није баш битно што си био непотпун или нејасан или неодређен...

Ако ово не разумеш, онда боље да се пребациш на комуникацију

у затвореној форми, јер што више понављамо комуникација,

комуникација, комуникација..., све се више чује оно

ција..ција..ција... Зато што „ција све дозна“, као и наша „озна“.

Дозна се много тога о теби и о твом поимању комуникације

на друштвеним мрежама. Комуникација..ција..ција..ција...

Не би требало да етером полете или тек онако заплове само

накуцкана твоја слова, прекобројне и понављајуће фотографије;

већ да се појаве твоје смислене речи и реченице... Поруке!

И само зналачки и укусно одабране и одмерене фотке. Нису оне

баш све за објаву! Рекосмо већ да немушта комуникација јесте,

речено подсмешљиво: комуникација..ција..ција..ција...

Јер, много се тад дозна, о оном (читај: теби!) ко комуницира.

О твојој површности, о непознавању суштине писаног обраћања,

па и на „нету“, у јавној комуникацији..цији..цији..цији...

Друго је када се приватно (затворено) „куцкаш“ (дописујеш,

четујеш...) с одређеном особом која те добро познаје. Када се

слободно дописујете приватним порукама, па промичу разне

коректорске или правописне грешке и грешкице. Нема тад

везе ако су поруке растрзане, и без неопходне интерпункције.

Не мари тад и ако „се куцкате“ преклапајући се, или сустижући,

мисли или теме, јер увек на крају след порука дође на своје.

Важно је да сте се разумели; да све то остаје само међу вама.

Понешто није ни потребно написати јер познајете се толико

лично и прилично, да се много тога заиста подразумева.

Али, ако одлучите да „(се) куцкате“ отворено, па и други могу

да прочитају, они с којима нисте блиски, доживљавају вас

у области која се зове комуникација као непотпуне, као

немарне, као невеште, па тек тада све више одјекује оно:

ција..ција..ција... Комуникација..ција..ција..ција...

Не размењују се на друштвеним мрежама приватне поруке

са свима (отворено), тако да их још неко истовремено може

(про)читати, већ с твојим блиским особама само у оквиру

затворене преписке. Зашто би, уосталом, твоје личне поруке

олако излазиле на видело дана и ноћи. Осим, ако си...?!

Исто је и с прекомерним отвореним „пуштањем“ фотки на

твом сопственом „зиду“ (профилу, налогу...). Поготово ако

неколико твојих објављених фотки заредом приказују

исте или веома сличне призоре. То смара! Иза тога може да

стоји твоје незнање, неодмереност, неукус, непоштовање...

Него, сваки такав „вишак“ фотографија, требало би да остане

у твом личном албуму. Да не помињем објављивање фотки

само онако „трааас“, без елементарних података о одређеној

фотографији (ко, шта, када, где, зашто...). То само значи да

таквим твојим објавама и није било место на отвореном, већ

једино у оквиру приватних порука...

Или ће, опет, неко устврдити да „сви који ме (по)знају..знају...“

или да се све подразумева. Али, то је елементарно незнање

или бар још стотину разлога о чему најрадије не бих овде

потанко казивао. Можда само једном речју: површност...!

Неко проведе године и године на друштвеним мрежама и

не научи, чак ни не примети, како би требало да изгледа

коректна комуникација, без ција..ција..ција..ција... Да одвоји

приватно од отвореног. Да се јасно писано изражава. Бар

смислено! Па, и да се бар мало заинтересује о основама

новинарства, јер, свако јавно појављивање, чак и у медијима

који су у виду друштвених мрежа, приближно је „малом

новинарству“, наравно, у зависности од намере и разлога

појављивања. Једноставно, никада се не може рећи „нема

везе“ или „то је свеједно“ или „није битно“ или „није важно“

или „па шта онда“ или „ма, подразумева се“... и тра..ла..ла...

*  *  *

Кроз грање трешње - небо... Озелениће на пролеће.
*Фото: данас, Фрушка гора