МОЈЕ О НЕРАЗУМЕВАЊУ

ПРЕ*ОНИХ

Не чуди ме кад ми кажу да: „живим у свом свету“.

Одскочио сам од Њихових неостваривих сметова.

Немушти ми поручују да одлетим на другу планету.

Они су тек заробљени у средишту разних сплетова.

* *  *

КИШАМА И ШИНАМА

Све је више Оних

што ме не разумеју

јер размишљају

наметнутим им

површним аршинима;

не знају Они

које животне кише

мене деценијама заливају

и којим сам се све

животним возовима навозао

по дугим и далеким

гвозденим шинама.

Немају Они искустава

која сам ја лично

доживео, проживео и преживео,

Њихова су животна пространства

видно још празна и пуста.

И, духом су сиромашнији прилично

и не бих ја све овде сад навео,

ни Њихова сећања нису баш густа,

стичу се ретка, преспоро

у неразрађеним им и неспремним

можданим вијугама;

не знају још Они много даље

од „сопственог им носа“

и углавном неуко мисле

да је могуће и нестварно,

да им искуства улазе претежно

као залогаји, на Њихова уста.

Не вреди ни да им дам да обују

ципеле разгажене мојим ногама

ни моје патике излизаних ђонова,

да у њима пробају да прођу

бар неке од мојих рута и путева,

да се и Они нађу на раскрсницама

пред сличним као и мојим дилемама

и захваљујући личном добром избору

а не да претежно наметнутим

нижим системима вредности

често досежу до неуспешности;

а могли би знатно више и боље

уз читав низ данашњих

технолошких предности.

Али, није све у „паметним“

Андроидима, зградама,

аутомобилима, таблетима...

и пребрзим им прстима,

а преспорим и некреативним

можданим импулсима.

Тек, што бих могао овде

надугачко промишљати

о занемареним нијансама

што живот наш знатно

постојанијим су значиле.

Убрзано нестају све нијансе

у Њиховим свакодневицама,

и значајно крње описе

наших острва живљења

што су их китњасто зрачиле.

Они језик свој недовољно знају

и прво их баш нијансе одају.

Све је мање Оних

што ме разумеју

јер наметнутим им

аршинима размишљају.

И, није им дато

да могу да спознају:

које животне кише

мене деценијама

хладним и топлим

искуствима заливају;

и којим сам се све

животним возовима

– навозао,

по дугим и далеким

гвозденим шинама,

уским и широким пругама.

Разумевању,

тој лепој људској површини,

Многи не схватају, али

много могу да засметају,

наметнути им – лоши аршини!

* * *

(Д. П, 25. април – 2. мај 2016, Земун; киша, кад раскваси и наше расположење...)

**Фото (ових дана): (1)„Трешња показује плодове“, а на младој крушци (2)„Помаљају се крушчићи“

ПОСЛЕ*ОНИХ

Пре* или после*, мање је важно сад за ову причу.

Пре* се односи на начине и вредности класичне.

После* подразумева вредности што младе дотичу.

Између доба онога и овога, разлике су драстичне.