Странице

уторак, 3. мај 2016.

МОЈЕ О НЕРАЗУМЕВАЊУ





















ПРЕ*ОНИХ
Не чуди ме кад ми кажу да: „живим у свом свету“.
Одскочио сам од Њихових неостваривих сметова.
Немушти ми поручују да одлетим на другу планету.
Они су тек заробљени у средишту разних сплетова.



* *  *


КИШАМА И ШИНАМА

Све је више Оних
што ме не разумеју
јер размишљају
наметнутим им
површним аршинима;
не знају Они
које животне кише
мене деценијама заливају
и којим сам се све
животним возовима навозао
по дугим и далеким
гвозденим шинама.

Немају Они искустава
која сам ја лично
доживео, проживео и преживео,
Њихова су животна пространства
видно још празна и пуста.
И, духом су сиромашнији прилично
и не бих ја све овде сад навео,
ни Њихова сећања нису баш густа,
стичу се ретка, преспоро
у неразрађеним им и неспремним
можданим вијугама;
не знају још Они много даље
од „сопственог им носа“
и углавном неуко мисле
да је могуће и нестварно,
да им искуства улазе претежно
као залогаји, на Њихова уста.

Не вреди ни да им дам да обују
ципеле разгажене мојим ногама
ни моје патике излизаних ђонова,
да у њима пробају да прођу
бар неке од мојих рута и путева,
да се и Они нађу на раскрсницама
пред сличним као и мојим дилемама
и захваљујући личном добром избору
а не да претежно наметнутим
нижим системима вредности
често досежу до неуспешности;
а могли би знатно више и боље
уз читав низ данашњих
технолошких предности.
Али, није све у „паметним“
Андроидима, зградама,
аутомобилима, таблетима...
и пребрзим им прстима,
а преспорим и некреативним
можданим импулсима.

Тек, што бих могао овде
надугачко промишљати
о занемареним нијансама
што живот наш знатно
постојанијим су значиле.
Убрзано нестају све нијансе
у Њиховим свакодневицама,
и значајно крње описе
наших острва живљења
што су их китњасто зрачиле.
Они језик свој недовољно знају
и прво их баш нијансе одају.

Све је мање Оних
што ме разумеју
јер наметнутим им
аршинима размишљају.
И, није им дато
да могу да спознају:
које животне кише
мене деценијама
хладним и топлим
искуствима заливају;
и којим сам се све
животним возовима
– навозао,
по дугим и далеким
гвозденим шинама,
уским и широким пругама.

Разумевању,
тој лепој људској површини,
Многи не схватају, али
много могу да засметају,
наметнути им – лоши аршини!


* * *
(Д. П, 25. април – 2. мај 2016, Земун; киша, кад раскваси и наше расположење...)
**Фото (ових дана): (1)„Трешња показује плодове“, а на младој крушци (2)„Помаљају се крушчићи“



















ПОСЛЕ*ОНИХ
Пре* или после*, мање је важно сад за ову причу.
Пре* се односи на начине и вредности класичне.
После* подразумева вредности што младе дотичу.
Између доба онога и овога, разлике су драстичне.


Нема коментара:

Постави коментар