МОЈЕ ЗА ОДВИКАВАЊЕ

ПРЕ*ОДВИКЕ

Нисам раније никад овакву песму писао,

а договор за њу, пао је уз кафу испијену,

одмах ми у трену надошла поетска мисао,

стих по стих, и добисмо ову причу увијену.

Пожелео пријатељ Јово да и он песму има,

прихватио тему: одвикавање од цигарета,

сад задовољно може да похвали се свима,

размишља о одвикавању, док седи и шета.

*  *  *

ОСТАВИЋУ ИХ, НЕБИО...

Мој пријатељ Јово,

и другар ми је прави,

о њему је песма ово,

има проблем један,

тиме и себе и нас дави,

много троши цигарете,

дими од главе до пете.

Успех би му био вредан,

да се дувана он клони,

да тај порок отклони.

Никако да дуван остави,

колутове дима испушта,

здравље му то квари,

пороку много допушта.

Доброг Јову, сви воле,

саветују и преклињу,

добро му сви желе,

причају и опомињу.

Јово све то важе,

али џаба, не помаже.

Пробала је и унука:

„немој пушити, деда!“,

сетно је деда гледа,

ал' неки ђаво му неда.

Бори се Јово, бори,

цигарете да остави,

није да га то не мори,

престане па настави,

саме га оне спопадају,

и покушаји пропадају,

па опет „Јово наново“,

припали цигарету поново.

Иду ка њему, мостом кроче,

лако му дођу и до Борче.

На савет: мани се дувана,

Јово осмехујући се само:

„још ова пакла, ево, и

од сутра нова страна“.

Питам недавно Јову:

јел то толико тешко,

само окренеш главу,

одгурнеш пикслу,

и кажеш: нема више!

А он на дим навикнут

уз нову цигарету дише

и мада зна за њену штету,

гледа је већ деценију пету,

ех, како би је одмах оставио

и бацио преко реке и одбио,

али, једноставно, не може,

чак и кад чврсто помисли:

„оставићу их, ја небио...!“

Из колута дима тад изрони

обрис паклице цигарета,

испред очију му прошета,

колико год му тад и смета,

оставио би он њу одмах,

и нестао би пушења задах.

Цигарета зове Јову, па зове,

неће па неће од њега да оде,

без дувана или без воде,

остаје дилема, нашега Јове!

*  *  *

Д. П. ~ (21. октобар 2015, Земун, испунио сам обећање пријатељу,

Јови из Борче, да ћу му спевати овакву песму, за његов рођендан)

ПОСЛЕ*ОДВИКЕ

Нећу да дужим, сада, на крају поетског блога,

само још ова четири прикладна реда стихова,

и дуван и алкохол и..., пошасти су као и дрога,

одвикнеш се, и "страница живљења" је – нова!