СВЕМИРСКА БЕЈБИ КОЛИЦА

Најлакше ми је да опишем данашња дечија колица, јер можемо их видети на сваком кораку; на тротоарима, у парковима, у градском превозу, у великим тржним центрима, на излозима, у аутомобилима, у каталозима... Јер, уствари, и не треба да их описујемо; лако их можемо и замислити. И облике, и боју, и додатке... Данашња дечија колица су расклапајућа и склапајућа, вишенаменска (како год), лагана за преношење, подизање, спуштање, имају и „ножну“ кочницу (да не оду низбрдицом)... Права ововремена маштовита и примењена креација, намењива свим потребама.

Људски је сањати. И ваш блогер сања.
Нарочито кад спава. А спава мирно...

Има нас, хвала богу, који се можемо лако присетити и каква су колица била пре више од пола века. Ништа мање модерна и него у складу с ондашњим олдтајмер аутомобилима, или са маминим костимима, или очевим оделима, или кухињским креденцима, или гламурозним фотељама... Тад су колица била тако дизајнирана да су се углавном користила за шетње с бебом, штрапацирање, дневни корзо...

Била су доста гломазна, малтене као тучане купатилске каде, само са точковима. Некима су донекле служила и као креветац. Није било потребе да се колица уносе у аутобусе јер није их свуда ни било, ни у фијакере јер није било за њих простора а била су и претешка. Ретко су их уносили и у тадашње возове. У трамваје их је већ и могло уносити, али ни трамваја није било толико и свуда да би то био нарочито значајан податак, већ више као ред величина.

Дечија колица су се тада наслеђивала од блиских брачних пријатеља, добрих комшија, кумова, наравно и унутар родбине... Чак су се и имена давала по бебама које су се претходно у тим колицима возила; у знак поштовања, блискости, захвалности... А кад престану да се користе за бејби потребе, онда су била погодна за игру и возикање одраслије деце или спуштање низ брдо и уживање у вратоломијама, јер била су прилично издржљива, имала су добру „шасију“, па док је трајало, или док се не распадну...

Ух.., да.., сад је већ време да се упитате: шта то ваш блогер покушава да вам каже? Наизглед ништа посебно! Али, ако вам кажем да је ово био само један у почетку лаган и носталгичан – сан (ако сан уопште може да буде носталгичан) и да је својом почетном пријатношћу веома брзо из реалног и романтичног, прерастао у „футуристички“ (нешто слично научно-фантастичном!). Зато су скоро сви снови и вредени пажње, зато се и разликују од јаве.

А, онда... година 2089, блиска будућност, за нас савременике (ове из данашње пуке јаве) све некако делује превише убрзано. Сви у рукама носе неке „дугмићима начичкане“ мале уређаје, претпостављам (чак и у овом сну!), да они могу да функционишу не само на „тач“ већ и на реч, слово, мисао, помисао, боју гласа, поглед, емоцију, дах... Покушавам, у сну, да издвојим из масе људи само оне за које претпостављам да би могли да буду „један“ од родитеља, или „први“ и „други“ родитељ, или (уф, не стижем тако брзо ни да закључујем!)...

На дохват њихових „наелектрисаних“ тела су мале летеће кабине са затамљеним прозорчићима, углавном лете у режиму „аутопилота“, на одређеној висини и растојању и или мало испред или „безбрижно“ мало иза... Опремљени безбројним сензорима за избегавање сударања са предметима који им се изненада нађу на „коридору“ (тако се то за сада назива у нашој свакодневици)... Требало ми је мало времена и да уочим да у великом броју тих малих летећих кабина нису увек бебе већ и разни кућни љубимци (можете само замислити?!). Аха, чудног ли сна, већ су препознатљиви: имају одређене ознаке, назнаке, симболе...

Пожелим да посетим и продавницу за таква дечија колица, која бисмо ми дана..шњаци могли слободно да назовемо – свемирска (јер за бољи назив и не знамо). Нисам још ни „укуцао“ целу жељу у своју лељу уснулу подсвест, а већ сам био „телепортован“ на место које је мало поредити га само са сном, већ не..знам..ни..сам..! Чим помислим нешто, на пример: шта му је ово...?, а оно већ приказ на далу слободног простора (у „ваздуху“?!) и објашњење: аларм против пожара, аларм против отмичара, аларм против инсеката, аларм против разних зрака..., па, разни одбрамбени спрејеви; затим, сигурносни балони и ролетне; потом, хитно телепортовање до мобилних „бејби-ситерки“, услужних обданишта, бејби-амбуланти... Бејби... бејби... бејби... Све је програмирано, проверено тачно и прецизно и безбедно... Боли глава...! Наравно, још и дупле команде и сензори... ма..све!

Ух.., како је ово необичан сан! Нити да даље спавам, нити да се још будим... Дође ми да устанем из мог кревета, извирим на степениште унутар моје куће, и погледам да се случајно нису укључила тек постављена „паник светла“, да није можда нестало струје. Али, још ми се мал(к)о – сања!

Свемирска дечија колица, "летња варијанта",
мултипрактик, из снова, наравно...

Хмм.., свемирска дечија колица?! Сва..шта! Све на „даљински“. Нова бејби технологија. И удобна, и сигурна, и безбедна..., само их „гураш“ помоћу тог „начичканог даљинца“. Или, само помислиш: мало лево, мало десно, мало горе, мало доле, мало спорије, мало брже... А тек успаванка: Ни..нА..на..нАаа..на... А, бејби „препознаје“ своје родитеље помоћу лампица и звукова; све је толико брзо. Мало је рећи: убрзано. Брзо ће оно (мало бејби) и научити да се сналази у том и таквом њиховом будућем свету... Деца су нај..адап..та..бил..нија...! Најадаптабилнија!

Добро, свестан сам да је ово био само сан. Али, зашто овакав сан? Шта ме је потакло да сањам баш – свемирска дечија колица? Мора да постоји нешто..зашто!? Наравно, увек постоји! Или: тек ће настати разлог?! Можда је овај сан само претсказање?! Ко ће га знати? Снови су увек немало и тајновити! А, да се мало потрудимо заједно, шта кажете, можда неком пође за руком да одгонетне значење овог сна. Бар делимично да докучи: шта би овај сан могао да значи?

Мени, на пример, није још јасно (сада, већ у јави!), тако ми се „мота“ у глави: да ли ће у блиској будућности бити довољно беба да се возе у тим описаним свемирским колицима „из снова“...?! Екологија, ГМО, ратови, стресови, геј-бракови, отуђеност, цртани филмови..., деца... деца... деца... Хеј, љу..ди(!), деца... деца... деца...?! ~ Из сна у јаву сам се прилично брзо „телепортовао“, али из јаве у сан увек је – мало теже!