ЦИГАРА И ИГАРА

Данас, извесно, доведени су у питање и спортско  Де Кубертеново „Важно је учествовати“ и научна Ајнштајнова „Теорија релативитета“..., а може се оспоравати и најраспрострањенија друштвена максима, икада, још из старих времена римских императора: „Хлеба и игара“... Јер, све мање је ХЛЕБА – глад, криза, беда, сиромаштво, не(и)маштина...

Императорима старог Рима приписује се изум: „хлеба и игара“. Нека мешавина хране и спорта која се и до дана данашњих упражњава. ХЛЕБ је, наравно, имао за сврху да нахрани гладне, а ИГРЕ да их забаве и одврате од побуњеничких мисли. Па, у чему је разлика са оним што се данас чини? Ако је уопште има(?), једино у томе што је данас више ИГАРА него ХЛЕБА. Легално и легитимно.

Нашом свакодневицом, нажалост, као да се помаља нова „крилатица“: „ЦИГАРА И ИГАРА“, јер, уместо „хлеба“, све је више ЦИГАРА, а још више и више ИГАРА. Перфидно наметање нездравих – начина и стила! Не слути на добро, никако! (Углавном, мисли се на цигарете, једино што уз помен „цигара“ наслов звучи хармоничније.) На сваког „пушачког мученика“ који с муком успе(ва) да престане да пуши цигарете, ето их, одмах се појаве бар тројица „заведених“ новопушачких дуванострадалника... У недоглед!

Израз („хлеба и игара“) потиче, подсећања ради, из сатиричне песме римског песника Јувенала, с почетка 2. века, у којој се он „жали на апатију грађана Рима, који су захваљујући подели бесплатног хлеба и све већим интересовањем за гладијаторске игре и друге јавне спектакле у организацији државе, изгубили сваки интерес за политику и бригу о јавним стварима, односно препустили је владарима и њиховим бирократским кликама“.

ХЛЕБА И ИГАРА (латински: panem et circenses, дословно: „хлеба и циркуса“ ili „хлеба и игара“) „популарна је метафора за методе којима власт обезбеђује подршку становништва тако што привидно задовољава његове краткорочне интересе и неважне потребе, а науштрб дугорочних интереса, односно да би му скренула пажњу с далеко важнијих проблема“.

Данас се овај израз („хлеба и игара“) често користи и за критику масовних медија који све мање служе јавности, а све више се воде за профитом користећи тзв. infotainment*, односно инсистирање на тривијалним и баналним темама као што су, спортска такмичења, живот „славних“ (познатих?!) личности и ријалити ТВ, а насупрот озбиљних друштвених, економских и политичких проблема друштва.

Медији у државном власништву прате линију „режима“, док приватни медији одговарају: домаћем (странке и партије) и иностраном капиталу („спиновање“ и „озваничавање“). У пракси, све води ка подједнаком  циљу. По старом римском моделу, данашње примитивне емисије, увезене са Запада, пружају масама „хлеба и игара“, док политички аналитичари глумећи расправу покушавају да подуче грађане „реалном путу“. Политичке емисије углавном пропагирају идеолошко једноумље и не подстичу разумну расправу о најбитнијим темама. Главни едукативни актери који нам „приближавају“ доминантни политички систем јесу тзв. аналитичари.

Политичари, у слабашним државама као што је Србија, бивају растрзани и „разапети“ између оданости „спољним факторима“ и наклоности онима који су их изабрали. У тим и таквим условима грађани се своде на примаоце пропагандних флоскула током предизборне кампање, док се у међуизборном раздобљу брижно води рачуна да се бирачи превише не „секирају“ конкретним потезима власти и промишљањем друштвеног, економског и политичког окружења. Све се то лакше „вари“ уз дозирање залихама цигарета и естрадизацијом медијског простора. У стилу: „замагли“ видике и „удри“ по менталном склопу!

Елем...!!!

Цигарете се намећу систематски, смишљено, суптилно..., још од средине прошлог века (у плану је посебан блог пост о цигаретама, у контексту између алкохола и дроге...!), и њихово олако прихватање довољно казује о онима који добровољно пристају на ту врсту самоуништавања. Као покусни кунићи. Масовно! Што већа криза веће су количине бесплатно (по)дељених цигарета, а после их „навучени“ људи сами купују, купују, купују... и пуше, пуше, пуше...(?!) И поред јасних и више од очигледних упозорења о (не)сагледивој штетности по сопствено здравље. Ништа мање штете ни када је о кућном буџету реч. Пушачким пороком крију се многе мане, али дувански дим је увек довољно „провидан“. Уз цигарете, подваљује се још много тога. Најиритантнији су некултура, неувиђајност и бескрупулозност пушача – бацање посвуда неугашених пикаваца, о чему је већ постовано на овом блогу под насловом ПУТЕВИ ПОСУТИ ПИКАВЦИМА. Жалосно и опомињуће, али...!

Игре и „игрице“ наметнуте су путем: спорта, естраде, друштвених мрежа, играоница, кладионица, коцкарница... Само „искачу“ из савремених технолошки напредних „сокоћала“... У мањем или већем обиму. С мањим или већим последицама. С мање или више агресивности. Више или мање очигледности. Јаче или слабије утицајне, до неизлечиве зависности. Зависи од мере пристајања поједин(а)ца. Моделују се циљани еталони понашања у менталном склопу. Нарушавају се способност, креативност и могућности. Одвлачење у отуђеност. Извлачење из породичног окружења. Свеколико раздруживање... „Удара“ на младо и старо, на радно способно запослено и незапослено; више на школско и довољно на универзитетско... Без изузетка! Без пардона!
„Бора чорба“, у песми ХЛЕБА И ИГАРА, пева: ... „Туци буразеру у кожну крушку / удри, мајсторе, разбиј му њушку, / све док не обориш мајмуне брате, / неће умети да те схвате. / Неће умети да те цене, / ако их тучеш на поене / удри рођени, сарани стоку, / сравни са земљом, пљуни по оку. / Проспи му мозак, бубрег одвали, / поломи кости и кичму будали, / нека га оладе и десна и лева, / проспи му мозак, проспи му црева. / Удри међу рогове да попије патос / после му купи свећу за парастос, / оплави лабрњу, разбиј аркаду, / севни му аперкат право у браду. / Док нас изнутра грицкају црви, / хоћемо свеже црвене крви, / зато га убиј, зато га смрви, / хлеба, игара и много крви.“ ... Може питање: Има ли разлике између овога „гладијаторског“ данас и онога гладијаторског у старом Риму?! ... Одговор: Игре нису доживеле неку претерану еволуцију, Римљани су гледали профи борце у аренама, данашњи становници гледају борбе одабране преко ТВа и компјутера, радио не може да дочара слику...; скоро да се не примети разлика између одмеравања снага одабраних бораца из прошлости и ових данашњих. Јер, развојем мас медија и интернета „слика“ је доведена до савршенства.

Замислите још само, и да ово спонтано навођење приводимо крају; док управо сада, широм Бразила, у сусрет 20. Светском првенству у фудбалу, гладан народ којем „није до игара, већ до коре хлеба“, узвикује „ХЛЕБА, НЕ ИГАРА“; недавно, у Екваторијалној Гвинеји, док становништво такође гладује, (њихов) диктатор „захтевао“ је ултимативну победу свог националног тима против фудбалера шампионске Шпаније, уз премију од пет милиона евра, уз паролу: „ПУСТИ ХЛЕБА, ДАЈ ИГАРА“...?!

Наравно, не назире се свему овоме – граница... Однос између примене ХЛЕБА и ИГАРА мења се незадрживо у корист „игара“. „Хлеб“ заиста нестаје, губи се, у диму ЦИГАРЕТЕ... Или граница ипак постоји, само она је – негде, негде, негде...!?

------------------
*Infotainment је израз којим се описују трендови, односно тенденције савремених масовних медија, поготово телевизије да информативне садржаје односно вести комбинују са забавом. Реч потиче из енглеског језика, представља сложеницу од речи information (информација) и entertainment (забава). У позитивном смислу се под тим подразумева настојање да се вести и информативни садржаји приказују на аудиовизуално атрактиван, односно „забаван“ начин. У негативном смислу се под тим подразумева уређивачка политика која инсистира на „популарним“ и „атрактивним“ темама као што су црна хроника, трачеви из живота познатих и сл; насупрот важним темама из политике, економије и културе. Но, у већини случајева се под „инфотаинментом“ подразумева ово друго.