АЛКОХОЛ ДУВАН ДРОГА

Ово (ни)је прича. Није ни студија. Већ, отворено промишљено искуствено казивање о пошастима 20. века – о АЛКОХОЛУ, о ДУВАНУ, о ДРОГИ... Повезано. Испреплетано нераскидиво међусобно и испреплитано појединачно свиме и свачим. И, још о понечем између. Фабула је једноставна – и за читање и за причање и за препричавање... Најпре, прочитајмо заједено, а онда можемо коментарисати „до миле воље“. Да нам буде боље! Боље је за све – људе!

*Прва четвртина 20. века, плус минус, између осталог, „преплавио“ ју је и обележио АЛКОХОЛ: Чикаго (познат по непоштовању прохибиције), Ал Капоне и његов противник Багзи Моран (криминалци, зарадили баш тада милионе долара илегалном продајом алкохолних пића); намножене банде су се међусобно разрачунавале у крви, борба за тржишта била је бескрупулозна; криминал је цветао, погодовале су му и велике светске кризе у то време... А, пошастима био је тек почетак...

Подсетимо се појма: прохибиција (1920-1933, САД), забрана производње, продаје и транспорта – алкохола, коју једино није поштовала чикашка мафија и нелегално зарадила огроман новац...

Отац браће Кенеди, Џозеф, познат и као Папа Џо (био је амбасадор САД у Лондону), један је од ретких који су највише пара зарадили од продаје алкохола у време прохибиције када је са Рузвелтовим сином купио права на дистрибуцију Шкотског вискија. Зарађене паре су дароване (и) Ватикану, који је касније подржао кампању Џ.Ф. Кенедија за председника САД (1960)... Велики новац се „вртео“, а уз новац и моћ...! Но, то су неке друге теме...!

*Половином 20. века, плус минус, широм света, надвијала се друга велика пошаст – ДУВАН. Други светски рат, његови страхови, авети, зверства, масовне милионске смрти... поспешивали су налажење „утехе“ у цигаретама. Мирис барута настао из ратних оруђа растакао се постепено у „дуванском диму“ из плућа милиона пушача. Осиромашеним тадашњим робним тржиштем „ваљало“ се све и свашта, али тада највише цигарете. Дуванској мафији погодовало је више него икада, нарастала је незадрживо. Наравно, и даље се пило шта се имало, само да је алкохолно... А, када су ратне страхоте прошле, мирис дувана није јењавао, напротив, ширио се путевима пушачких зависника... Није било ни једног холивудског филма а да нису у гро плану доминирали цигарете и чаше наливене алкохолним пићима. Тек онако, моде ради, али и зависност је већини куцала на врата сопственог здравља.

Исти они који су алкохол и дуван тада производили, дистрибуирали, продавали, наметали..., зарађујући енорман новац од зависника добровољних „покусних кунића“ у људском облику, почели су истовремено и да иницирају званичне институције за одвикавање од зависности алкохолизма и пушења. Веома лукаво, зар не?! Тек ту су покупили „кајмак“ и додатно зарађивали, од оних који су постали тешко излечиви зависници. Новац и бизнис не знају ни за љубав нити за мржњу... Нагађате, шири се и јача, и медицинска и фармако мафија. Нажалост!

*Трећа четврт 20. века, шездесете и седамдесете, била је преплављена разним врстама ДРОГА, и ето, нове пошасти и зависности. Не зна се број „оштећених“ или уништених живота, од последица опојних и разарајућих дрога. Развијају се, и даље, и повећавају производња алкохола и цигарета, развијају се и институције за одвикавање од тих пошасти, али дрога је грабила крупним корацима... Деценије су само доносиле већу и већу напаст и опасност од дроге.

Наравно, другом половином 20. века, успостављају се и институције за одвикавања од ДРОГЕ, ДУВАНА, АЛКОХОЛА... Најчешће, биле су то одвојене институције: посебно за алкохол, посебно за дуван, посебно за дрогу... На већ постојећим посебним „путевима“: путеви алкохола, путеви дувана, путеви дроге... Могли су ти путеви и на географске мапе јасно да се уцртају.

Није то светским деструктивним моћницима, људима који су само „промишљали“ како да на добровољним „покусним кунићима“ зарађују, зарађују, зарађују... „Робови“ људски, као и у прастарим друштвима, све су више пили, пушили, дрогирали се... Холивудски филмови, и даље, усмерено су обиловали кадровима и сценама пренаглашених: флаша и чаша с разним пићем, пакли цигарета и свега обавијеног у дуванском диму, дијалога о дрогама и подстичућим порукама..., као нечему што је „нормално“, „модерно“ и „пожељно“... И, не само холивудски... Филмско платно још увек било је најпогоднији „продужни“ медиј за пропаганду алкохола, дувана, дроге...

Породица је, ипак, највише испаштала. Најчешће неоријентисана и препуштена себи... Али, и била најјачи бедем пред уништитељима припадника редом свих генерација 20. века. Једина која се најотвореније и упорно борила против свих тих пошасти. Једина, једина...! Шта је зломанерницима преоста(ја)ло, него да „ударе“ директно на породицу, да је разбију, неутралишу, (о)слабе... Држава је најчешће остајала по страни, беспомоћна, можда и увучена у те перфидне „работе“.

*21. век, почетак трећег миленијума, плус минус, почео је са превеликим бројем „уживаоца“ и зависника од алкохола, зависника од цигарета, зависника од наркотика... Размере: реда величина пандемије! Истовремено, препуне институције за лечење и одвикавање од алкохолизма, пушења, дрогирања... Истовремено, породица бива на све већем и перфиднијем удару, на безграничном искушењу и пред све очигледнијим распадом...

Али, захуктале пошасти не престају, јер „креатори новог светског поретка“ припремају и остварују нове „пројекте“: „хуманитарне акције“, „лекаре без граница“, борбу за „људска права“, подржавање разних „толеранција“ и „парада поноса“, попуштања пред истополним браковима, ширење медицинске и фармацеутске мафије... Притискају, условљавају, гурају, вуку њима знане конце... Естрада уз помоћ технологије мас медија „затрпава“ затечену и недовољно обавештену јавност, своје „уживаоце“, (о)смишљеним ријалитијима, фармама, ве-беима, серијама ТВ, фестивалима, првим гласовима, икс-факторима, џет-сетовима, ексклузивима, експлозивима, папарацима... Већ се сматра да има довољно зависника „уживаоца“ и од „естрадних информација“, те да ће ускоро бити потребна и институцуја за одвикавање... У таласима: ред једних, ред других, ред трећих...

А, ту су и разни веома утицајни лобији – суптилни педерски, безочни педофилски...; затим, „мобинг“, па, трговци: оружјем, људима, људским органима, уметничким делима, „продајом магле“, препродавци свега и свачега (транге-франге), подводачи, пророци... Наравно, и знани и незнани „владари из сенке“... Са својим бројним „следбеницима“ и још бројнијим „страдалницима“ настаје толики „(контролисани) хаос“ довољан за најразноврсније „имплементације“ њихових зломисли.

Ако сте недавно прочитали (мој) блог пост „ЦИГАРА И ИГАРА“ (7. децембар), на поменути древни принцип „Хлеба и игара“ додајте да су током прошлог 20. века постепено (при)додавани: алкохол, дуван, дрога..., како би „игре“ ишле у све већу дубиозу, уз болести зависности. Није им било довољно само „скретање“ или „одвлачење“ пажње на „споредније“ ствари... Па, онда, и „порез“ на одвикавање, уз „нематеријалне камате“... Нисмо ни дотакли (суб)зависност од „брзе хране“, гојазности, као честу „контраиндикацију“ или последицу одвикавања од било које поменуте пошасти – алкохола, дувана, дроге... (?!)

*

Признајте, нисте се досад довољно „удубљивали“, били сте мало површни, зато вам је и теже да све ово „прогутате“. Зар, не? А, шта тек следи...?! Јер, у најновије време, нашим непажљивим и неодмереним и површним „уживањем“ интернета – друштвених мрежа – „могућности“ дозирања утицаја на свемеридијанско становништво слојевито су умножаване... Најблаже речено: не „уживајте“ олако (ни) – „површност“!