ВИДЕО *ЧКА НАДЗОР

(Само одабирано премотавањем, и приређивано. Жива истина! А, има тога још, иха'хааа!)

Ни посебан УВОД нити ЗАКЉУЧАК овом блог посту, тврдим, уопште нису потребни! Све је „транспарентно“ и подложно „експланаторном скринингу“. Али, стварно!

* * *

~ Двојица седамнаестогодишњака...(?!): Брааате, мој-не да ми причаш, у *чку материну, што морам да идем у школу сваки дан. Те-бра, братеее, ја све знам, брате, нека иду у лу-шко они што ништа не знају, нека тамо уче, све да науче, *чка им материна. (млати торбом, нервира се, корача хистерично у простору од свега пар квадрата...). Сваки пут, сваки дан, брате, неки колоквијум, тест, оцењивање... *чка им материна. Наслажем брате за један дан кечеве, па после ко ће то данима да поправља. Кажем бре, те-бра, ова школа је највећа глупост, ш'а ће ми то у животу, *чка му..., кад све знам. Брате-брате, знаш, нека тамо иду они који треба да уче знање, схваташ, капираш, брааате, конташ... Стварно, мислим, брате, еееј, брате-брате...! ... Све у *чку...! (шутира по асвалту и травнатој површини све што му на ногохват).

*

~ Четири  шеснаестогодишњакиње...(?!): Кикоћу се три тинејџерке, док једна само седи на степенику ћути и слуша. Те, како су се провеле на суботњој журци у нечијој викендици? Те, колико су децилитара водке „смлатиле“ (наводно, бар по пола литре)? Те, како су водку пиле на скоро празан стомак? Те, колико је која била од „онога“ (?!) (хвалисаво показују распоном дланова неке прилично кратке њима познате „мерне“ дистанце)? Те, како су и где по просторијама (и око) викендице повраћале? (кикотање се наставља). Па, све детаље који су пратили тај њихов незаборавни (како га се уопште и сећају?) - „риголето“!

Уствари, најзанимљивији део приче управо ту и почиње, а то је потврђивао и „повраћачки“ израз лица четврте другарице која је тек сада почела гласно да се згражава... Да подсетим, стигли смо до повраћања: „Да видите само, ја се докопам једног прљавог лонца, узак *чка му материна, први ми пут, сва се испрскам по ногама!“ (заценила се од кикотања) ... „А, ова (показује прстом на другу), *чка јој... имала више среће па нашла шерпу, јест' да је плитка, али бар бљуцка и не „промашује“. (сада се већ држи за стомак и кида од смеха) ... „Него, дави'ш шта је искуство (гледа у трећу), кад је брже то научила: чим јој се „замандало“ у глави она, *чка, брзим трком до клозетске шоље, „завуче главу“ *чка јој..., пуни шољу, пушта воду, не „мирише“ јој толико испред носа, не може да промаши никако... Гледамо је све, док бљуцкамо, и завидимо како се само тога сетила?!“ ... „Значи, све у *чку..., кад загусти, прво прва главу право у клозетску шољу...!“ ... Тек тада она спази згражавајући поглед четврте другарице: „А, ти, шта си ти *чко једна – „калуђерица“, ае?!“

*

~ Три седамнаестогодишњакиње...(?!): „Хајде овде да седнемо, у сенку, згодно степениште, да „убијемо“ време до следећег часа.“ (очигледно „збрисале“ из школе) ... Грозничаво ваде неке танке дуге цигарете, још их грозничавије припаљују. Обучене као за концерт Цеце, Лукаса, Карлеуше... Нови модели мобилних, брзи прсти, нокти, шта све не... Па, да, музика Цеце, Лукаса, Карлеуше... све песме знају „напамет“. (Гоооре руууке, свиии!!!)
- „Ш'а има ново?“ (прво ће једна од њих, делује пренапаљено!) ~ „Опет ону *чку, знаш, јбт, *чка јој материна, јуче „стартовали“ из црног БМВ-а са тамним стаклима, брате, која срећница, *чка јој...! Увек стану баш испред ње! Како никад неће, *чка им... испред мене?!“ (озбиљно ће друга, сва некако спржена!)... ~ „Шта ћеш, *чко ниједна, нисмо ми те среће!“... ~ (Кад све то чује, прво што нормалан помисли, јесте: повраЧаЧу!)

*

~ Двојица средовечних...(?!): Хладовина, на горњем од пет степеника куће преко пута бакалнице, где су купили по пиво. (Мушкарци, као, знају зашто?!) Жали се један средњовечњак „пријатељу по крштеници“, како треба да замени стари бибер цреп на кући јер му је садашњи подоста дотрајао,  ломи се, клизи, све више прокишњава... (додаје) „Још од прадеде, *чка му...,  нико се нија лаћао крова. А, новца нема ни за крпљење овог крова, у три *чке...“.
Онда онај што је „пажљиво“ слушао мало мења тему, уствари поставља питања и потпитања...: „Видим, пушиш цигарете?!“. ~ „Пушим, *чка му материна!“ ~ „Нису баш јефтине!“ ~ „Па, нису.“ ~ „Ти и жена сигурно попушите три пакле дневно?“ ~ „Попушимо, и више.“ ~ „Онда, иде и више кафе, зар не?“ ~ „Иде, иде, још с комшијама, гостима...“ ~ „Онда, видим, љуштиш и пиво, сигурно неколико флаша дневно, ае?“ ~ „Јесте, *чка му..., јесте.“ ~ „А ни жена ти није нигде запослена, зар не?“ ~ „Није!“ ~ „Имаш и дете школског узраста, средњошколац?“ ~ „Да!“~ „И, само једна плата, једва просечна, еа?“ ~ „Ма, једва, у *чку..., ни рачуне да поплаћам, а где је храна, одећа, најосновније...“ ~ „Па, зашто онда цигарете, кафа, пиво...?“ ~ „Ае, за то мора да има, *чка му..., без тога се не може, јбт!“

Све време, док је слушао „небитне“ одговоре на веома „битна“ питања, овај други је нешто куцкао у мобилни, скривао је дигитрон, типкао по дугмићима: сабирао, множио, делио... и само му показао „резултат“ – ТРИ.

 - „Шта ТРИ, у *чку...?“ ~ „Три године!“ ~ „Шта три године, *чка му..., причај!“ ~ „Једноставно, ТРИ ГОДИНЕ да не пушиш, да не пијеш, да не кафенишеш превише..., да приштедиш...! И, ето ти новог крова.“ ~ „Тја, ае, *чка му материна, али увек је било: за цигарете, пиво, кафу..., најпре мора (па мора!) да буде. Ма, носи тај дигитрон у *чку..., 'ајмо, смрз(ну)ло ми се... схваташ?!“ (Дете није ни поменуо.)... Ето!?

А, то што су успут отворили пивске флаше о ивичњак степеништа; што су пре наздрављања просули мало пивске пене по степеништу и тротоару испред куће; што су непопијеним пивом касније добро „натопили“ нови асфалтни тротоар; што су попушили неколико цигарета отресајући пепео где би стигли; што су гасили пикавце о зид куће и бацали их испред степеништа; што су жваке испљунули на тротоар где их неко може нагазити и добро „утрљати“; што су згужвану паклицу бацили испред у травњак; што су празне флаше оставили на доњем степенику; што су испод места где су седели направили по „локву“ шлајм испљувака; што су чистили ђонове ципела о степенике; што су пипкали и расклимавали прекидач за електрично звонце; што су... што су... што су..., није ли и ово довољно?! ... Или би о свему овоме требало и шире и чешће, на све начине – примедбовати?!

(П. С. ~ Могло се „премотавањем“ видео записа лако закључити да су обојица ожењени и да имају бар по једно дете!)

* * *

Да им свима – *ЧКА материна! ~ Зар је толико тешко бити – ФИН...!?