ДАМА СА ШЕШИРОМ

Оводневна наметнута тема у медијима о ММФ (скраћеница позната), па, к'о велим, да сно-блогујем нешто корисно и поучно. Елем...

Наш познати финансијски стручњак, економиста, кажу професор на Економском факултету; силни докторати, стручни чланци, предавања (и ту и тамо), највише функције у странци и влади, управни одбори, агенције за приватизацију, домаће и међународне комисије... Волео да се појављује у јавности и да говори. Средина прве деценије трећег миленијума. Демократске снаге. Отима се Европа око Њега (намерно велика почетна слова: Њ, О, Г...), али и Он око Европе, и то „Без алтернативе!“... Супруг, отац, озбиљан човек. Избелели му и коса и брада...  Подуже га већ нема у јавности, кажу: „заспао“ ономад, утонуо у дубоки сан, и не могу да Га пробуде! Не помажу ни прангије... Кажу да не би помогле ни трубе из Гуче, наводно, Он не „реагује“ на ту врсту музике...

Нагађали људи који Га (нај)боље познају, шта је Он то могао толико да сања кад још увек не могу да Га пробуде(?). А нико и не помишља да, можда, баш Он сам не жели да се пробуди!

Нагађају... нагађају... нагађају...! Није лако разумети „туђи сан“.

*

Сан... Ванредни састанак са челницима Комисије ММФ (Међународни Монетарни Фонд)... У нашем тиму све сами „експерти за лову“... Гурају се пред авионом ко ће да заузме најбољу позицију, као да није важније какву ће позицију имати када буду излазили из тог истог авиона, на иста врата... Он, наравно, седа на резервисано седиште у дипломатској класи (али, далеко смо још увек од теме ове приче!)...

Нађоше једва и једно место у том авиону за елегантну, лепо обучену даму са необичним шеширом... Помену неко у тој гужви да је та веома наочита дама преводилац са српског на енглески језик, и обрнуто, а уз то и врстан стручњак за граматику и правопис српског језика... Добро да је авион уопште и полетео и „нестајао“, као и сви авиони, негде високо у облацима... Очи многих су дуго биле упрте у ту „смањујућу“ тачку, јер „процурела“ је у медијима информација да „труст ловатора“ иде по спасоносни басносновни кредит од ММФ (и врапци већ знају шта уопште представља та скраћеница)...

Пошто је све било унапред припремљено, папирологија и уговори, остало је да се обострано изрекне само неколико куртоазних реченица и да се сви мало „фоткају“, а уговор потпишу... (Налив)пера су већ била довољно „наоштрена“...

Саопштавају челници ММФ да нам је спасоносни „кредит једногласно одобрен“. Њихов преводилац полако и тачно и течно преводи, да се јасно може чути свака реч(!). Наш народ нетремице гледа у ТВ екран - „уживо“, јединствени народни спектаторијум, већ „читаву вечност“свима био „заустављен дах“... 

Наш вајни финансиста Он правовремено се (тачно по протоколу) придиже, ликујући прилази одређеном месту и сав поносан, још беље косе и још беље браде, наизглед симбол знања и мудрости, гласно изговара на српском само „једну и по“ реч: „ЗАХВАЉУЈЕМ СЕ...!“.

Секунду пре наше даме преводиоца, ваљда по некој инерцији, или док је наша „дама са шеширом“ мало боље подешавала своју „бубицу“, или шта већ, њихов преводилац „припомаже“ с веома тачним и дословним преводом на енглески, брзоплето помислио да још ту „једну и по реч“ може и он сам да преведе (и то веома тачно!), али готово полушапатом..., јер, пре него се зауставио постаде свестан „обрта“ којег је учинио сасвим тачним преводом... И, одма прстима леве руке прекри своја уста, најбрже што је могао, готово забезекнут, од онога што је изговорио...

У том часу: ММФ-ови званичници тргоше се силно од непријатног изненађења, свима „вилице падоше“ на „ израз-О “, као о(т)качене, од неверице... Тамошњи камермани не знају шта се дешава, где да усмере камере, да нису упали терористи...!?  Једном неспретном конобару испаде тацна са стакленим чашама спремног шампањца за очекивану „коктел-прославу“, устаљено наздрављање након „успешно потписаног уговора“... Наши „ловаторски мозгови“, који ионако не знају довољно српски језик, презнојавају се, уопште не знају шта их је снашло... Као по обичају, очитава им се на „киселом“ изразу лица, да: „Сигурно је неко други крив...“ или „Опет нас је изиграла Европа...“...!?

Наша дама преводилац, са прелепим шеширом, веома елегантна, након што је (већ) била боље причврстила „бубицу“, уз благи пословичан осмех, пуна самопоуздања и самопоштовања, погледавши најпре да ли су сви званичници довољно концентрисани на оно што ће за тренутак да  изговори, сви погледи сада упрти ка њој, изусти „исправљачки“ - гласно и јасно - само једну једину реч: „ЗАХВАЉУЈЕМ...!“

Јасно је сада зашто (наш) Он још увек не може да се пробуди из сна. Заправо, Он (и) неће да се пробуди, јер га је невиђена срамота... Објаснили су му да оно што је Он рекао: „ЗАХВАЉУЈЕМ СЕ!“ значи уствари: „Не, не треба нам тај кредит!“, а наша дама преводилац и врстан познавалац матерњег  језика и комуникологије (наука о комуницирању) хладнокрвно је „спасила ситуацију“ пред милионским спектаторијумом у Србији и, што је много важније, у средишту Комисије Међународног Монетарног Фонда (ММФ), јер је превела оно што је Он мислио да каже, а не оно што је из елементарног незнања српског језика Он – рекао! 

Уговор је наизглед једноставно спашен, као кад торпедо прецизно испаљен из подморнице за неколико центиметара промаши брод пун путника, а путници тога (још увек!) нису ни свесни...

На повратку у отаџбину, Дама преводилац (одсад намерно велико „Д“) у авиону је седела у „дипломатској класи“, с погледом у правцу лета, дубоко свесна шта је све могло да се догоди! За остале „путнике“ она је била изгледа само ДАМА СА ШЕШИРОМ...

Господин Он, због силне срамоте коју је површно осећао, седео је леђима окренут „наопако“ у односу на правац лета авиона, како му нико од „путника“ не би видео снуждени израз лица.

Један од разлога зашто Он још увек не може да се расани, пробуди, може да буде (и) што је вероватно и заспао – „наопако“!  Док остали врли „путници“, сигурно ни дан дањи не знају: О ЧЕМУ СЕ РАДИ... или како би наша Дама са необичним шеширом превела: „о чему је реч...!“

А, требало би, пре уласка у „авион“, да науче бар основе свог матерњег језика! Јер, неће далеко одмаћи од, на пример, оне: „Отиш'о Мартин у свет, вратио се Мартин из света...!“.