Ваш блогер Драган (фото из седамдесет и неке), био је талентован фудбалер, али фудбалска игра била му је само хоби... |
Рече ономад једна блог дама да једино
корисно о фудбалу научи „кад прочита Драганов текст“ о тој „најважнијој мушкој (а све
више и женској) споредној ствари на свету“. Додуше, не оглашавам се баш често о
фудбалским темама, јер придајем им значај најмање што сматрам да би
требало; углавном из веома критичког угла. Јер, фудбалска игра се изметнула у
„више од игре“, где мафијаши и криминалци свакодневно одводе нашу фудбалску
децу уништавајући тако и нашу фудбалску будућност. На њих се и односи наслов –
Трговци фудбалским душама – а намеће се питање: како се њима (мафијашима и
криминалцима) одупрети?!
Још директнија питања јесу: „Кога ће
навијачи да гледају када и последњи талентован млад фудбалер напусти Србију?“,
„Зашто су домаћи клубови немоћни да задрже своје нејталентованије фудбалере?“,
„Како зауставити тај негативан тренд?“, „Да ли ипак постоји неко решење?“...
Можда би било довољно само да останемо на тим питањима, али покушаћемо да
дотакнемо неке одговоре, ето, да не буде да баш ништа нисмо промишљали!
Ради лекшег разумевања проблема или
појаве, било би корисно да наведемо неколико статистичких података: укупно 310
фудбалера игра у 44 шампионата на Старом континенту, што значи да смо извезли
28 тимова, уз још две „резерве“, док у домаћој Суперлиги наступа нешто више од
361 фудбалер. Значи, у Европи скоро да нема елитне фудбалске лиге под окриљем
УЕФА у којој нема фудбалера Срба.
Према неким подацима ФИФА (Светска фудбалска организација) у Србији има 90
регистрованих менаџера, и нека сваки од њих одведе само по једног играча, то не
би могли да издрже ни велики „извозници“ као Бразил или Аргентина...
Фотографија може да избледи, али сећања на бројне утакмице и дружење - остају заувек! |
Чињеница је да нам све млађи и млађи
играчи одлазе у иностранство. Тамо свакако имају боље услове за рад, напредовање,
имају јаче такмичење, бољи живот и за себе и за своју породицу.
Али, наша фудбалска лига
постаје све слабија, све незанимљивија, па без талената на домаћим теренима,
кога онда људи да гледају на српским стадионима? А наши млади играчи
свакодневно одлазе у иностранство и највише их тамо и пропадне.
Чим се појави на домаћој сцени млад
талентован играч, и само закорачи на травнат терен, постаје примамљив медијима
а још више трговцима фудбалским душама – децом. За скромну стипендију, аутомобил,
обећање трансфера у неки велики клуб, деца постају „робови“ трговаца фудбалским
душама. Горе од тога јесте што на то пристају и родитељи тих младих фудбалера,
надајући се да ће доћи до прихватљивих финансијских принадлежности и извући се
из свере сиромаштва и осредњости. А тек фудбалски челници неких клубова су умешани у посао трговине
децом јер на тај начин могу добро да зараде.
Ни постојање прописа да се играчи
задрже бар до 18 година није довољно, јер постоје рупе којима се сваки пропис
може изврдати (Србија је ово!). Вероватно би млади играчи и остајали макар за
скромне услове, прилагођене нашим приликама, али... Наши клубови преживљавају, нажалост, од
продаје талентованих фудбалера.
Како стати на реп мешетарима,
мафијачима, криминалцима..., који продају наше фудбалске душе, најталентованије
фудбалере, јер одмах вас проглашавају (личним) непријатељима и непожељним
особама. Кад у земљи Србији дирнете у нечији интерес, једноставно, не знате с које
ће вас стране стрефити неочекивано. Јаки су то кланови. Уосталом исто као и у
осталим сверама живота.
Шта вреди статистика: колико наших
играча има у појединим деловима света, а има их на свим континентима...
Занимљив је можда податак да још увек нема ни једног нашег играча само у:
Републици Ирској, Велсу, Естонији, Луксембургу... Можда случајно, но небитно!
Негативне последице: лига нам постаје
све слабија, све незанимљивија, јер све што имало вреди одлази из српског
фудбала. Највећу корист, велике новчане зараде, имају алави –
трговци фудбалским душама.
Gosp. Petrušiću, dobro ste rekli kroz ovaj tekst.
ОдговориИзбришиNekad se fudbal gledao sa mnogo više radosti. Upravo tako, nekad.
Ta riječ sve govori. Sad sve ima mnogo manje lijepote, igrači odlaze iz zemlje, jer takvo je sad vrijeme. Igrati za svoju zemlju i imati onaj poseban osječćj kad ste na utakmici kao gledaoc je rijetkost. Ponekad se pitam, kad svi odlaze ko će više igrati?
Hologrami? Možda negdje postoji nada(vjerujem da postoji) pa će igrači ostati u svojoj zemlji. A mi ćemo opet uživati na tribinama, ili pred Tv- ekranima u ljepoti igre! Primjetih dau Vašoj listi blogova ima i blog Gosp. Dragana Varagića. Prije nekog vremena bila sam na predavanju koje je održao Gosp. Varagić. Povodom izbora najboljih blogova u BiH. Jako zanimljivo i poučno predavnaje.
Pozdrav!
Драга Милена, реч "некад" све чешће се чује! Имам право на такву тврдњу, јер проживео сам пуним плућима разна времена и епохе. Нада увек постоји, то је добро; само још да дођу бољи људи.
ИзбришиА, када је реч о Варагићу, пратим његово писање, мада мислим да није довољно конкретан, па, све, док га читам, очекујем да нешто ново научим - и о блоговању и о информативној технологији... Или, они подразумевају, док пишу или говоре, да је свима све јасно па ми преостаје да будем стрпљив. Хах...! Велики поздрав!