ОДВИКАВАЊЕ ИЛИ ПРИВИКАВАЊЕ...?

 *(поетски есеј – оглед)

Приметио си, или ниси, нема везе, није битно,

да многи појмови, у животу, нису названи правим именом.

Или, их је неко тако, некад, погрешно или површно назвао,

па остало и уврежило се. Или, није се даље развијало оно

што би било логично и примерено. Није уследило

унапређивање, допуњавање, проширивање првобитних

назива... Или, кад мало боље или дубље промислиш,

могло би бар тако некако да изгледа. Јелда?, наизглед!

На пример, постоје немноги институти или институције

за разна одвикавања: од алкохолизма, од пушења, од

дрогирања, од секса, од коцкања, од клептоманије,

од таблетоманије, од анорексије, од..од..од... Међутим,

чим чују: одвикавање, одмах се укруте и тешко се

повинују „терапији одвикавања“, лечењу, како год, већ...

И кад се најзад повинују, размисли мало!, одјекује им у глави

и одбија их сам тај појам – „одвикавање од...“. Зар не би било

прикладније, рецимо, привикавање на живот без прекомерног

испијања алкохолних пића, без пушења, без дозирања опојним

наркотицима, без презависности од секса, без коцкања,

без крађе и крадуцкања, без разних коктела таблета...

Али, није важан или довољан само другачији потпунији

назив – привикавање, већ, требало би да су и прилагођенији

пратећи садржаји програма и метода за одређено „привикавање“.

Нисам против да се на почетку привикавања на „нов“ начин живота,

„без..овога..онога...“, примене и методе одвикавања; а јесам да све

буде у оквиру, јединствено, уклопљено, с – привикавањем...!

Обрни..окрени, у складу с данашњицом, све се више намеће

термин привикавање од „општеприхваћеног“ и увреженог,

на који смо навикли, а то је: одвикавање. Кад мало боље

промислиш казаће ти се и само. Ја те само усмеравам, док

ово читаш, на трезвеније промишљање. Покушај бар! Па, ако

успеш да поентираш, имаш могућност да се изразиш и у виду

коментара. (Испод блог текста!) Баш ме занима: твој став!

Навешћу ти још један пример, само без негативних конотација,

када је реч о хендикепираним особама с такозваним посебним

или специјалним потребама. Које црне „посебне или

специјалне“ потребе, кад они превасходно стреме само

ка – „основним потребама“. Њима су неопходне основне

потребе, какве бре(!) посебне или специјалне.

Само, молим те, немој погрешно да ме схватиш; ја заиста

сматрам, с много емпатије, да су особама с разним

облицима хендикепа потребне, пре свега, основне ствари,

за њихово основно функционисање у друштву, или

у животу уопште. Зар није правилније рећи: основне потребе...

А, шта ћеш?, некад је неко рекао: „посебне или специјалне...“,

и тако остаде до дан данас... Ушло тако у сва могућа

законска, службена, жаргонска..., акта. И у наше уши.

Да дорекнем ово, до краја, зар посебне или специјане потребе

нису примерена особама с посебним великим могућностима,

мислим на физички и ментално здраве и способне особе...?!

Одвикавање или привикавање...?! Посебне или основне потребе...?!

Шта мислиш?! Који је твој став? Да ли си икад о томе
промишљао? И, да ли је то уопште битно? Ето, питам и питам се!

Суштински и није! Али језички, хмм, не знам ни сам...!?

Моја „блог лупа“ је из чиста мира наметнула ту наизглед

малецку тему. Ако уопште има малих и великих тема?! Јер,

кад се нешто нађе „под лупом“, онда је оно већ прилично

увећано, па и ма..која тема, бар по законима физике...

     *Фото: Са кровне терасе, Земун, ових дана ~ Д. П.