МОЈЕ ЗА НЕКАД

ПРЕ*НЕКАД

Сви мислимо, углавном, да ће песме наше трајати

Да ће их некад и некад и некад... неко опет читати

Кад их једанпут створимо, да саме ће дуго опстати

Мада ће тад можда другачији људи бити и живети.

*  *  *

ПЕСМА ЗА НЕКАД

Некад, кад дође друго нам време

и кад се појаве сасвим нови људи

надам се да ће моје блог текстове

неко поново тада да пробуди

и прочита лупом издвојене теме

и да ће боље разумети моје снове.

Некад, кад дођу другачија времена

и кад људи новоодрасли тадашњи

растерећени од животног бремена

случајно их дотакну блогови садашњи

и моје текстове и песме буду читали

разумеће од ког су творени семена.

Некад, кад буде сасвим друго време

и кад друштвене мреже боље буду

ако блогови на њима и даље опстану

писаће коментаре с много више треме

о прочитаном ће бити више одјека

с тежњом да у другим људима освану.

Некад, кад се остваре времена будућа

и кад блогере тек понеко тад помене

ако се свему на време не доскочи

окружиће нас превелика беспућа

по којима ће ретко ко умети да крочи

биће сигурно толико велике промене.

Некад, да нас не би превазишла времена

ако се одмах одговарајуће не суочимо

остаће се без пламеноносног кремена

требало би ипак остављати и написано

на папиру а понешто и на равни камена

како не би било све неповратно обрисано.

Некад, неко ову ће песму опет прочитати

када буду сасвим другачија времена

и кад све буде на новим темељима

тада ће скоро сви нове приче причати

можда као варнице тренутног пламена

уз животни ранац на својим раменима.

Песму за НЕКАД, ову, спонтано написах

јер десиће нам се сусрет једног сутра

у ближој или даљој нам будућности

једноставно такав је обичног живота дах

на то нам изнова указују нова јутра

све су то путање животне – вечности.

*  *  *

(Д. П, 27. октобар – 12. новембар 2016, Земун ~ Ако ми блог текстове некад пробуде...)

    **Фото: (1) Ваш блог песник – некад; (2) Јесен: трава, кртичњак и маслачак...

ПОСЛЕ*НЕКАД

Ех, да ми је, да доживим да постанем песник за – некад

Да и сам опет читам своје строфе, стихове и песме – тад

И додирнем оно неповратно време, кад сам био – млад

Да сретнем се с људима будућности, и покушам – склад.