МОЈЕ УВЕК ЗАШТО

ПРЕ*ЗАШТО

Зашто жена не уме да сачува мушкарца,

и зашто од њега хоће да прави комарца;

зашто данас иду линијом мањег отпора,

и зашто сва питања остају без одговора?

Зашто мушкарци узмичу пред – женама,

и зашто им блага крв тече јаким венама;

зашто смо толико болећиви према њима,

и зашто тај однос толико мора да клима?

Зашто и живот поприма погрешне токове,

и зашто често размењујемо лоше сокове;

зашто увек нове путеве бирамо немарно,

и зашто уместо снова не живимо стварно?

*  *  *

ЗАШТО УВЕК

Зашто у понор саму себе водиш,

и зашто увек хировито ти ходиш;

зашто стално погрешно крочиш,

и зашто брзо и немудро скочиш?

Зашто не умеш да сачуваш срећу,

и зашто често ти препуниш врећу;

зашто олако трошиш што ти дато,

и зашто тешко препознајеш злато?

Зашто твоје мисли разуздано лете,

и зашто се још понашаш као дете;

зашто твој карактер често се рита,

и зашто не даш ником да се пита?

Зашто нећеш да боље одмераваш,

и зашто ствари криво усмераваш;

зашто осећања волиш да окрећеш,

и зашто тлом нећеш да се крећеш?

Зашто сужаваш самој себи видике,

и зашто сад да иду овакве придике;

зашто безброј ти питања постављам,

и зашто те без одговора остављам?

Зашто да све зависи од капи и чаше,

и зашто да не сачувамо: сами наше;

зашто да живимо само у – песмама,

и зашто да увек пресахне у чесмама?

Зашто сад реченице почињу: зашто?

И зашто увек питамо се само: зашто?

Зашто се ствари увек слично окрећу?

И зашто олако губимо, своју – срећу?!

(Д. П, 4. август 2015, Земун)

* * *

Ваш блог песник је нешто замишљен: зашто!

ПОСЛЕ*ЗАШТО

Зашто нешто иде од срца а нешто од ума,

и зашто негде су ливаде, а негде је шума;

зашто увек је сложено, а није једноставно,

и зашто чешће је брдовито, а није равно?

И зашто увек ово, и зашто увек оно, зашто?

И зашто, о где си машто, увек само зашто!

И зашто још једно зашто, докле то: зашто?

И зашто нема и зато, већ увек само зашто?