МОЈЕ СЕ ПРЕТВАРАЈУ

ПРЕ*ТВАРАЊА

Претварањем се однос не гради,

и претварањем се двоје одмичу,

а претварање само о глави ради,

претварања омчу тесну намичу.

Претварањем се љубав растаче.

Претварањем, односи се мраче.

* * *

ПРЕТВАРАШ СЕ

Претвараш се да ме волиш,

очевидно је и голим оком,

другом лађом увек пловиш,

таласима, а једним скоком.

Претвараш се да ме желиш,

мењаш стално жеље своје,

било шта да са мном делиш,

све што је твоје није и моје.

Претвараш се да ме хоћеш,

милозвучно ти ми збориш,

да ни једног другог нећеш,

у том хтењу одма' сагориш.

Претвараш се да ме сањаш,

да кратки су ти у боји снови,

по сву ноћ се мени клањаш,

док тело твоје ка зори плови.

Претвараш се да ме чекаш,

да на једном месту стојиш,

а кад дођем ти ме гуркаш,

као да увек нечег се бојиш.

Претвараш се да ме грлиш,

да се топиш у мом загрљају,

према мени првом хрлиш,

а нестајеш у једном трзају.

Претвараш се да ме гледаш,

то дуго траје ко нетремице,

а погледима другим не даш,

да упија их твоје бело лице.

Претвараш се да ме слушаш,

за све около ти немаш слуха,

од других се гласова гнушаш,

и није те брига: од уха до уха.

Претвараш се да ме љубиш,

док то чиниш као да сам нем,

у пољупцима ти се не губиш,

браниш чак: и да те пипнем.

(Д. П, 17-20. август, Земун и Врњачка Бања)

*  * *

П. С. ~ Наш пас Бели чувар куће (1); и портрет „претварања“,

у двориштанцу (2)... ~ Фото: 20.8.2015, Врњачка Бања)

ПОСЛЕ*ТВАРАЊА

После претварања, ништа не остаје,

све је испразно, и до дна потопљено,

горак укус у устима дуго не престаје,

и све што би ваљало буде остављено.