Странице

петак, 9. јануар 2015.

МОЈЕ ОКО МАТУРЕ


























ПРЕ*МАТУРСКЕ
Невине су тада биле  љубави,
још претежно више као ђачке,
за руке смо се нежно – држали;
...прве – и девојачке и дечачке.



*  *  *


ВЕРУЈЕМ ТИ

Ноћ је.
Гледам у небо.
Тражим твој лик
међу звездама.
Узалуд.
Напрежем се
да чујем твој глас
из свемира,
а њега ниоткуд.
Напољу се
попут иња пред зиму
хвата тама.
Незадрживо.
Знам, ти ћеш ми рећи,
кад се вратим,
да била си сама
ја ти верујем.



*  *  *
(Д. П, непромењено, из времена матурантског гимназијског,
Друга београдска, генерација седамдесет и неке...)






















ПОСЛЕ*МАТУРСКЕ
Чудесан је тај непоновљив и леп загрљај,
кад се около, све чаробно снажно заврти,
прошли доживљај сустиже нов доживљај,
као стазе у снегу, кад живот почне да прти.

6 коментара:

  1. Успомене, успомене, ...што је лепо кад се сетно некуд крене, ...макар било по снегу и леду!

    ОдговориИзбриши
  2. Да, успомене никад не мрзну, нису клизаве, долазе чим их призовеш..., ту су увек да те "штипну" за образе! Некад оне крену ка теби, а некад ти ка њима. И увек је лепо, кад сећања се - буде!

    ОдговориИзбриши
  3. Подсети ме на опус Здравка Чолића из 70-их, албуми: "Ти и ја", "Ако приђеш ближе" ...! Тада су се младалачке зиме доживљавале топлије, проживљавале нежније и осећајније, у духу безбрижне младости.

    ОдговориИзбриши
  4. Januar je uvek cudan mesec.Prvi u nizu,Nova godina,pravodlavni Bozic,paopet Nova gofina,pfve ljubavi,raspust......Polugodiste...Jace du emocije,srcanja,naviranja uspomena pa i stihova.Na zalost sve je tako daleko.Sta je ostalo iza tragova iz perspektive sadasnjodti?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Шта остаје иза трагова, кажеш, кад се данас осврнемо...?! Хм! Па, остаје, зависи како су "обрађени" у души, срцу, песмама, мислима...
      Да, кажеш, "јануар је увек чудан месец", или необичан. На пример, многи су у јануару и рођени, умногоме је јануар почетак, уме да буде јануар и завршетак..., и многочега је у јануару - и далеко и близу! Свако има свој јануар, своје трагове, своја сећања... А, из перспективе садашњости: одбацимо "гумицу за брисање", јер, и (сви) јануари су -
      неизбрисиви!

      Избриши
  5. Neprocenjivo je citati ovakve stihove.Iskreni,iz dubine duse.Kao da su utrli put u buduca trazenja istih tih emocija,sto su za sobom ostavile tragove.A januar ,kao pocetak i trajanje.Kao suza sledjena u proslosti za sadanjost i buducnost,za zanavek.Tamo negde medju zvezdama...

    ОдговориИзбриши